Дан 18 од 90
Мк 13:1–14:72 · око 10 мин
13:1 И кад излажаше из цркве рече му један од ученика његовијех: учитељу! гле какво је камење, и каква грађевина!
13:2 И одговарајући Исус рече му: видиш ли ове велике грађевине? ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути.
13:3 И кад сјеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху га сама Петар и Јаков и Јован и Андрија:
13:4 Кажи нам кад ће то бити? и какав ће знак бити кад ће се то све свршити?
13:5 А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари.
13:6 Јер ће многи доћи на моје име говорећи: ја сам; и многе ће преварити.
13:7 А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није пошљедак.
13:8 Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свијету; и биће глади и буне. То је почетак страдању.
13:9 А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима.
13:10 И у свима народима треба да се најприје проповједи јеванђеље.
13:11 А кад вас поведу да предају, не брините се напријед шта ћете говорити, нити мислите; него што вам се да у онај час оно говорите; јер ви не ћете говорити него Дух свети.
13:12 И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
13:13 И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. Али који претрпи до краја благо њему.
13:14 А кад видите мрзост опушћења, за коју говори пророк Данило, да стоји гдје не треба (који чита да разумије): тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;
13:15 И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;
13:16 И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
13:17 Али тешко труднима и дојилицама у те дане!
13:18 Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму.
13:19 Јер ће у дане те бити невоља какова није била од почетка створења које је Бог створио досад, и неће ни бити.
13:20 И да Господ не скрати дане нико не би остао; али избранијех ради, које избра, скратио је дане.
13:21 Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос; или: ено ондје; не вјерујте.
13:22 Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.
13:23 Али ви се чувајте: ето вам све казах напријед.
13:24 Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити.
13:25 И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
13:26 И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.
13:27 И тада ће послати анђеле своје и сабраће избране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.
13:28 А од смокве научите се причи: кад се већ њезина грана помлади и стане листати, знате да је близу љето.
13:29 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
13:30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
13:31 Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.
13:32 А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни син, до отац.
13:33 Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати.
13:34 Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт, и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи.
13:35 Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у поноћи, или у пијетле, или ујутру;
13:36 Да не дође изненада и да вас не нађе а ви спавате.
13:37 А што вам кажем, свима кажем: стражите.
14:1 Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.
14:2 Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.
14:3 И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.
14:4 А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?
14:5 Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
14:6 А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.
14:7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
14:8 Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.
14:9 Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.
14:10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.
14:11 А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.
14:12 И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?
14:13 И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14:14 И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?
14:15 И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.
14:16 И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
14:17 И кад би увече, дође са дванаесторицом.
14:18 И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
14:19 А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?
14:20 А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
14:21 Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.
14:22 И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.
14:23 И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
14:24 И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.
14:25 Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.
14:26 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
14:27 И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
14:28 Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.
14:29 А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.
14:30 И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.
14:31 А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.
14:32 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.
14:33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
14:34 И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.
14:35 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.
14:36 И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
14:37 И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?
14:38 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.
14:39 И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.
14:40 И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
14:41 И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.
14:42 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
14:43 И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.
14:44 И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.
14:45 И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.
14:46 А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.
14:47 А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.
14:48 И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
14:49 А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
14:50 И оставивши га ученици сви побјегоше.
14:51 И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.
14:52 А он оставивши платно го побјеже од њих.
14:53 И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.
14:54 И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
14:55 А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;
14:56 Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.
14:57 И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:
14:58 Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
14:59 И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
14:60 И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?
14:61 А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?
14:62 А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.
14:63 А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?
14:64 Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
14:65 И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.
14:66 И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,
14:67 И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.
14:68 А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.
14:69 И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.
14:70 А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.
14:71 А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.
14:72 И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.