Дан 2 од 90
Мт 5:1–6:34 · око 8 мин
5:1 А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.
5:2 И отворивши уста своја учаше их говорећи:
5:3 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;
5:4 Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;
5:5 Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;
5:6 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
5:7 Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
5:8 Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;
5:9 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;
5:10 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
5:11 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.
5:12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.
5:13 Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
5:14 Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
5:15 Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
5:16 Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.
5:17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.
5:18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.
5:19 Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.
5:20 Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
5:21 Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
5:22 А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.
5:23 Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,
5:24 Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој.
5:25 Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.
5:26 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до пошљедњега динара.
5:27 Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.
5:28 А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.
5:29 А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
5:30 И ако те десна рука твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
5:31 Тако је казано: ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
5:32 А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
5:33 Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.
5:34 А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;
5:35 Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.
5:36 Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бијеле или црне учинити.
5:37 Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.
5:38 Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.
5:39 А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други;
5:40 И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
5:41 И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два.
5:42 Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
5:43 Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.
5:44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
5:45 Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
5:46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?
5:47 И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
5:48 Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.
6:1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.
6:2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.
6:3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевака твоја шта чини десница твоја.
6:4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам кажем да су примили плату своју.
6:6 А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:7 А кад се молите, не говорите много као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
6:8 Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше;
6:9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
6:10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
6:11 Хљеб наш потребни дај нам данас;
6:12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;
6:13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.
6:14 Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.
6:15 Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.
6:16 А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.
6:17 А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
6:18 Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:19 Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;
6:20 Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.
6:21 Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.
6:22 Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
6:23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, акамоли тама?
6:24 Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
6:25 За то вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?
6:26 Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?
6:27 А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?
6:28 И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
6:29 Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
6:30 А кад траву у пољу, која данас јест, а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а акамоли вас, маловјерни?
6:31 Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?
6:32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.
6:33 Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.
6:34 Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.