Дан 1 од 90

Мт 1:1–4:25

1:1 Племе Исуса Христа, сина Давида Авраамова сина.

1:2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

1:3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

1:4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

1:5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

1:6 А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријницом.

1:7 А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

1:8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

1:9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

1:10 А Езекија роди Манасију. а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

1:11 А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби Вавилонској.

1:12 А по сеоби Вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавеља.

1:13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.

1:14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

1:15 А Елиуд роди Елеазара. а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

1:16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозванога Христа.

1:17 Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе Вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе Вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

1:18 А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нијесу били састали, нађе се да је она трудна од Духа светога.

1:19 А Јосиф муж њезин, будући побожан, не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

1:20 Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што је у њој зачело од Духа је светога.

1:21 Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

1:22 А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори:

1:23 Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог.

1:24 Кад се Јосих пробуди од сна, учини како му је заповједио анђео Господњи, и узме жену своју.

1:25 И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.

2:1 А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

2:2 Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

2:3 Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

2:4 И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: гдје ће се родити Христос?

2:5 А они му рекоше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

2:6 И ти Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

2:7 Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

2:8 И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

2:9 И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.

2:10 А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

2:11 И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.

2:12 И примивши у сну заповијест да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

2:13 А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

2:14 И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.

2:15 И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.

2:16 Тада Ирод кад видје да су га мудраци преварили, разгњеви се врло и посла те побише сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

2:17 Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:

2:18 Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахиља плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.

2:19 А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

2:20 И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.

2:21 И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

2:22 Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.

2:23 И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

3:1 У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи Јудејској.

3:2 И говораше: покајте се, јер се приближи царство небеско.

3:3 Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија гдје каже: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу, и поравните стазе његове.

3:4 А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи.

3:5 Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска.

3:6 И он их кршћаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.

3:7 А кад видје (Јован) многе фарисеје и садукеје гдје иду да их крсти, рече им: породи аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде?

3:8 Родите дакле род достојан покајања.

3:9 И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.

3:10 Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.

3:11 Ја дакле кршћавам вас водом за покајање; а онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нијесам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

3:12 Њему је лопата у руци његовој, па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

3:13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

3:14 А Јован брањаше му говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?

3:15 А Исус одговори и рече му: остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га.

3:16 И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и дође на њега.

3:17 И гле, глас с неба који говори: ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.

4:1 Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.

4:2 И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напошљетку огладње.

4:3 И приступи к њему кушач и рече: ако си син Божиј, реци да камење ово хљебови постану.

4:4 А он одговори и рече: писано је: не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

4:5 Тада одведе га ђаво у свети град и постави га наврх цркве;

4:6 Па му рече: ако си син Божиј, скочи доље, јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе, и узеће те на руке, да гдје не запнеш за камен ногом својом.

4:7 А Исус рече њему: али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога својега.

4:8 Опет га узе ђаво и одведе га на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову;

4:9 И рече му: све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

4:10 Тада рече њему Исус: иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему једино служи.

4:11 Тада остави га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху му.

4:12 А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.

4:13 И оставивши Назарет дође и намјести се у Капернауму приморскоме на међи Завулоновој и Нефталимовој.

4:14 Да се збуде што је рекао Исаија пророк говорећи:

4:15 Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

4:16 Људи који сједе у тами, видјеше видјело велико, и онима што сједе на страни и у сјену смртноме, засвијетли видјело.

4:17 Отада поче Исус учити и говорити: покајте се, јер се приближи царство небеско.

4:18 И идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, гдје мећу мреже у море, јер бијаху рибари.

4:19 И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

4:20 А они тај час оставише мреже и за њим отидоше.

4:21 И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Заведејева, и Јована брата његова, у лађи са Заведејем оцем њиховијем гдје крпе мреже своје, и позва их.

4:22 А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше.

4:23 И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховијем, и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцијељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

4:24 И отиде глас о њему по свој Сирији и приведоше му све болесне од различнијех болести и с различнијем мукама, и бијесне, и мјесечњаке, и узете, и исцијели их.

4:25 И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.