Дан 22 од 90

Лк 5:1–6:49

5:1 Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

5:2 И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже:

5:3 И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

5:4 А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5:5 И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

5:6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

5:7 И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

5:8 А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

5:9 Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

5:10 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити.

5:11 И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

5:12 И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

5:13 И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

5:14 И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

5:15 Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

5:16 А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

5:17 И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

5:18 И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ;

5:19 И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

5:20 И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

5:21 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

5:22 А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

5:23 Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

5:24 Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

5:25 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

5:26 И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

5:27 И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном.

5:28 И оставивши све, устаде и пође за њим.

5:29 И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

5:30 И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете?

5:31 И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни.

5:32 Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

5:33 А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

5:34 А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

5:35 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

5:36 Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

5:37 И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

5:38 Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

5:39 И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.

6:1 Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

6:2 А неки од фарисеја рекоше им: зашто чините што не ваља чинити у суботу?

6:3 И одговарајући Исус рече им: зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

6:4 Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

6:5 И рече им: син је човјечиј господар и од суботе.

6:6 А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

6:7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим неће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

6:8 А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

6:9 А Исус рече им: да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

6:10 И погледавши на све њих рече му: пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

6:11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

6:12 Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

6:13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

6:14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

6:15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

6:16 Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

6:17 И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

6:18 Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

6:19 И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

6:20 И он подигнувши очи на ученике своје говораше: благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

6:21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

6:22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

6:23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

6:24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

6:25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

6:26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

6:27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

6:28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

6:29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

6:30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

6:31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

6:32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

6:33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

6:34 И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

6:35 Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

6:36 Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

6:37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

6:38 Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће вам се вратити.

6:39 И каза им причу: може ли слијепац слијепца водити? Неће ли обадва пасти у јаму?

6:40 Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

6:41 А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

6:42 Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6:43 Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

6:44 Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

6:45 Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

6:46 А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

6:47 Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

6:48 Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

6:49 А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.