Дан 21 од 90

Лк 3:1–4:44

3:1 У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад бјеше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четверовласник у Галилеји, а Филип брат његов четверовласник у Итуреји и у Трахонитској, и Лисанија четверовласник у Авилини,

3:2 За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријну у пустињи,

3:3 И дође у сву околину Јорданску проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха;

3:4 Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове;

3:5 Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и што је криво нека буде право, и храпави путови нека буду глатки;

3:6 И свако ће тијело видјети спасеније Божије.

3:7 Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти: породи аспидини! ко вам каза да бјежите од гњева који иде?

3:8 Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овога камења подигнути дјецу Аврааму.

3:9 Јер већ и сјекира стоји дрвету код коријена; и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ се баца.

3:10 И питаху га људи говорећи: шта ћемо дакле чинити?

3:11 Он пак одговарајући рече им: који има двије хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

3:12 Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: учитељу! шта ћемо чинити?

3:13 А он им рече: не иштите више него што вам је речено.

3:14 Питаху га пак и војници говорећи: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

3:15 А кад народ бјеше у сумњи и помишљаху сви у срцима својијем за Јована: да није он Христос?

3:16 Одговараше Јован свима говорећи: ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

3:17 Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

3:18 И друго много којешта јавља народу и напомиња.

3:19 Ирода пак четверовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини Ирод;

3:20 И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.

3:21 А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,

3:22 И сиђе на њ Дух свети у тјелесноме облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: ти си син мој љубазни, ти си по мојој вољи.

3:23 И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијна,

3:24 Сина Мататова, сина Левијна, сина Мелхијна, сина Јенејева, сина Јосифова,

3:25 Сина Мататијна, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијна, сина Нангејева,

3:26 Сина Маатова, сина Мататијна, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина,

3:27 Сина Јоанина, сина Рисина, сина Зоровавељева, сина Салатиилова, сина Ниријна,

3:28 Сина Мелхијна, сина Адијна, сина Косамова, сина Ирова,

3:29 Сина Јосијна, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијна,

3:30 Сина Симеунова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Елиакимова,

3:31 Сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,

3:32 Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова,

3:33 Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,

3:34 Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,

3:35 Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,

3:36 Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,

3:37 Сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,

3:38 Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега.

4:1 Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу,

4:2 И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње,

4:3 И рече му ђаво: ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб.

4:4 И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: неће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој.

4:5 И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока,

4:6 И рече му ђаво: теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

4:7 Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје,

4:8 И одговарајући Исус рече му: иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господу Богу својему, и њему јединоме служи.

4:9 И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: ако си син Божиј, скочи одавде доље;

4:10 Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају,

4:11 И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом.

4:12 И одговарајући Исус рече му: казано је: не кушај Господа Бога својега.

4:13 И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.

4:14 И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.

4:15 И он учаше по зборницама њиховијем, и сви га хваљаху.

4:16 И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

4:17 И даше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:

4:18 Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

4:19 И да проповиједам пријатну годину Господњу.

4:20 И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху на њ.

4:21 И поче им говорити: данас се изврши ово писмо у ушима вашима.

4:22 И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: није ли ово син Јосифов?

4:23 И рече им: ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.

4:24 Рече пак: заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

4:25 А заиста вам кажем: многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;

4:26 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.

4:27 И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Немана Сиријанина.

4:28 И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.

4:29 И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.

4:30 Али он прође између њих, и отиде.

4:31 И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.

4:32 И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.

4:33 И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа

4:34 Говорећи: прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

4:35 И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и нимало му не науди.

4:36 И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?

4:37 И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.

4:38 Уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.

4:39 И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

4:40 А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.

4:41 А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.

4:42 А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.

4:43 А он им рече: и другијем градовима треба ми проповједити јеванђеље о царству Божијему; јер сам на то послан.

4:44 И проповиједаше по зборницама Галилејским.