Дан 20 од 90
Лк 1:1–2:52 · око 10 мин
1:1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1:2 Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:
1:3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
1:4 Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.
1:5 У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.
1:6 А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.
1:7 И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.
1:8 И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
1:9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
1:10 И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.
1:11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.
1:12 И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
1:13 А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.
1:14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.
1:15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;
1:16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;
1:17 И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
1:18 И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.
1:19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
1:20 И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.
1:21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
1:22 А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.
1:23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
1:24 А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:
1:25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
1:26 А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет
1:27 К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
1:28 И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
1:29 А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав?
1:30 И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога.
1:31 И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус.
1:32 Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова;
1:33 И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја.
1:34 А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа?
1:35 И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.
1:36 И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.
1:37 Јер у Бога све је могуће што рече.
1:38 А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.
1:39 А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.
1:40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
1:41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,
1:42 И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
1:43 И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?
1:44 Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.
1:45 И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.
1:46 И рече Марија: велича душа моја Господа;
1:47 И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,
1:48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
1:49 Што ми учини величину силни, и свето име његово;
1:50 И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.
1:51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.
1:52 Збаци силне с пријестола, и подиже понижене.
1:53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
1:54 Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;
1:55 Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека.
1:56 Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.
1:57 А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
1:58 И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
1:59 И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.
1:60 И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.
1:61 И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.
1:62 И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.
1:63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
1:64 И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.
1:65 И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
1:66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.
1:67 И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:
1:68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
1:69 И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,
1:70 Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека
1:71 Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;
1:72 Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,
1:73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати
1:74 Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,
1:75 И у светости и у правди пред њим док смо год живи.
1:76 И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;
1:77 Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,
1:78 По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;
1:79 Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.
1:80 А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
2:1 У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.
2:2 Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.
2:3 И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.
2:4 Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
2:5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која бјеше трудна.
2:6 И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.
2:7 И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.
2:8 И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.
2:9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
2:10 И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
2:11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
2:12 И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.
2:13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:
2:14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
2:15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.
2:16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима.
2:17 А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете.
2:18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
2:19 А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.
2:20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
2:21 И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
2:22 И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,
2:23 (Као што је написано у закону Господњему: да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу;)
2:24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.
2:25 И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.
2:26 И њему бјеше свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.
2:27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају,
2:28 И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
2:29 Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;
2:30 Јер видјеше очи моје спасеније твоје,
2:31 Које си уготовио пред лицем свију народа,
2:32 Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
2:33 И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега.
2:34 И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
2:35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца.
2:36 И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живљела с мужем од дјевојаштва својега,
2:37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
2:38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму.
2:39 И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
2:40 А дијете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему.
2:41 И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
2:42 И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
2:43 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;
2:44 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима.
2:45 И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже.
2:46 И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
2:47 И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима.
2:48 И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
2:49 И рече им: зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега?
2:50 И они не разумјеше ријечи што им рече.
2:51 И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
2:52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.