Дан 27 од 90

Лк 13:1–15:32

13:1 У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

13:2 И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

13:3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:4 Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

13:5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:6 Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

13:7 Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?

13:8 А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

13:9 Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.

13:10 А кад учаше у једној зборници у суботу,

13:11 И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

13:12 А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.

13:13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

13:14 А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

13:15 А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

13:16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

13:17 И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

13:18 А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?

13:19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

13:20 Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?

13:21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

13:22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

13:23 Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

13:24 Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:

13:25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

13:26 Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

13:27 А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.

13:28 Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

13:29 И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

13:30 И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

13:31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

13:32 И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

13:33 Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

13:34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

13:35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

14:1 И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

14:2 И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

14:3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати?

14:4 А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

14:5 И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

14:6 И не могоше му одговорити на то.

14:7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

14:8 Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

14:9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

14:10 Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

14:11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

14:12 А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

14:13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14:14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

14:15 А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

14:16 А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

14:17 И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

14:18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

14:19 И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

14:20 И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи.

14:21 И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

14:22 И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

14:23 И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

14:24 Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех.

14:25 Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

14:26 Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

14:27 И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

14:28 И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

14:29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

14:30 Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

14:31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

14:32 Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

14:33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

14:34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

14:35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

15:1 И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.

15:2 И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима.

15:3 А он им каза причу ову говорећи:

15:4 Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

15:5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

15:6 И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

15:7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

15:8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

15:9 И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

15:10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

15:11 И рече: један човјек имаше два сина,

15:12 И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање.

15:13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно.

15:14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15:15 И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

15:16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

15:17 А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!

15:18 Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,

15:19 И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.

15:20 И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.

15:21 А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.

15:22 А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

15:23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

15:24 Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

15:25 А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

15:26 И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

15:27 А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио.

15:28 А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

15:29 А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;

15:30 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

15:31 А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

15:32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се.