Дан 28 од 90

Лк 16:1–17:37

16:1 А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

16:2 И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

16:3 А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

16:4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

16:5 И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?

16:6 А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет.

16:7 А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет.

16:8 И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.

16:9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.

16:10 Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.

16:11 Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?

16:12 И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

16:13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству.

16:14 А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

16:15 И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

16:16 Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

16:17 Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

16:18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

16:19 Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

16:20 А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,

16:21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

16:22 А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га.

16:23 И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,

16:24 И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

16:25 А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.

16:26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

16:27 Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега,

16:28 Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

16:29 Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

16:30 А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.

16:31 А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане неће вјеровати.

17:1 А ученицима рече: није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

17:2 Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.

17:3 Чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

17:4 И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

17:5 И рекоше апостоли Господу: дометни нам вјере.

17:6 А Господ рече: кад бисте имали вјере колико зрно горушичино, и рекли бисте овоме дубу: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

17:7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?

17:8 Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

17:9 Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.

17:10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.

17:11 И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.

17:12 И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,

17:13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.

17:14 И видјевши их рече им: идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

17:15 А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,

17:16 И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.

17:17 А Исус одговарајући рече: не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?

17:18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

17:19 И рече му: устани, иди; вјера твоја поможе ти.

17:20 А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види;

17:21 Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

17:22 А ученицима рече: доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и нећете видјети.

17:23 И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.

17:24 Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.

17:25 Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода овога.

17:26 И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега:

17:27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

17:28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

17:29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

17:30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.

17:31 У онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

17:32 Опомињите се жене Лотове.

17:33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.

17:34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;

17:35 Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

17:36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

17:37 И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.