Дан 32 од 90
Лк 24:1–53, Јн 1:1–51 · око 8 мин
1 А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?
6 Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,
7 Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 И опоменуше се ријечи његовијех.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.
10–11 А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.
15 И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 А очи им се држаху да га не познаше.
17 А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?
19 И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;
20 Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?
21 А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.
22 А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,
23 И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.
24 И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.
25 И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.
29 И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.
32 И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,
34 Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?
42 А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.
43 И узевши изједе пред њима.
44 И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.
45 Тада им отвори ум да разумију писмо.
46 И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;
47 И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.
48 А ви сте свједоци овоме.
49 И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.
52 И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
1 У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
2 Она бјеше у почетку у Бога.
3 Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.
4 У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.
5 И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.
6 Посла Бог човјека по имену Јована.
7 Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ.
8 Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.
9 Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна.
11 К својима дође, и своји га не примише.
12 А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,
13 Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.
15 Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
16 И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18 Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.
19 И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти?
20 И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос.
21 И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам.
22 А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?
23 Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24 И бијаху посланици од фарисеја,
25 И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк?
26 Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27 Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28 Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше.
29 А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.
30 Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
31 И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32 И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.
33 И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.
34 И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.
35 А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех,
36 И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије.
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38 А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?
39 И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;
41 Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43 А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.
44 А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46 И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.
47 А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.
48 Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.
49 Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.
50 Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.
51 И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.