Дан 31 од 90

Лк 22:1–23:56

22:1 Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

22:2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

22:3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

22:4 И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

22:5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

22:6 И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

22:7 А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

22:8 И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.

22:9 А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?

22:10 А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

22:11 И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

22:12 И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

22:13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

22:14 И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

22:15 И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

22:16 Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.

22:17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;

22:18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

22:19 И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

22:20 А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.

22:21 Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.

22:22 И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

22:23 И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.

22:24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

22:25 А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.

22:26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.

22:27 Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

22:28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.

22:29 И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:

22:30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.

22:31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

22:32 А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.

22:33 А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

22:34 А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

22:35 И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа.

22:36 А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

22:37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.

22:38 А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је.

22:39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.

22:40 А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст.

22:41 И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу

22:42 Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

22:43 А анђео му се јави с неба, и кријепи га.

22:44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.

22:45 И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

22:46 И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

22:47 Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.

22:48 А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

22:49 А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

22:50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.

22:51 А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

22:52 А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

22:53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

22:54 А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

22:55 А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

22:56 Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.

22:57 А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

22:58 И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

22:59 И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

22:60 А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

22:61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

22:62 И изишавши напоље плака горко.

22:63 А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

22:64 И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?

22:65 И друге многе хуле говораху на њ.

22:66 И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

22:67 Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.

22:68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

22:69 Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

22:70 Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.

22:71 А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.

23:1 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.

23:2 И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

23:3 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

23:4 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.

23:5 А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

23:6 А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?

23:7 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.

23:8 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.

23:9 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.

23:10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.

23:11 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.

23:12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

23:13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

23:14 Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;

23:15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

23:16 Дакле да га избијем па да пустим.

23:17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.

23:18 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;

23:19 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

23:20 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.

23:21 А они викаху говорећи: распни га, распни.

23:22 А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.

23:23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.

23:24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

23:25 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

23:26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

23:27 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

23:28 А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

23:29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

23:30 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.

23:31 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?

23:32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.

23:33 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

23:34 А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.

23:35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.

23:36 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,

23:37 И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи.

23:38 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски.

23:39 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама.

23:40 А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

23:41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.

23:42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.

23:43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

23:44 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.

23:45 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола.

23:46 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

23:47 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник.

23:48 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.

23:49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово.

23:50 И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан,

23:51 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега,

23:52 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.

23:53 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.

23:54 И дан бијаше петак, и субота освиташе.

23:55 А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.

23:56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.