БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 30 од 90

Лк 20:1–21:38 · око 7 мин

Лк 20:1–21:38

20:1 И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

20:2 И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

20:3 А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

20:4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?

20:5 А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

20:6 Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

20:7 И одговорише: не знамо откуда.

20:8 А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

20:9 А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

20:10 И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

20:11 И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

20:12 И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

20:13 Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

20:14 А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

20:15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

20:16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

20:17 А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

20:18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

20:19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20:20 И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

20:21 И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

20:22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

20:23 А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

20:24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

20:25 А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

20:26 И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

20:27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

20:28 Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

20:29 Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

20:30 И узе други жену, и он умрије без дјеце;

20:31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

20:32 А послије свију умрије и жена.

20:33 О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

20:34 И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;

20:35 А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;

20:36 Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

20:37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

20:38 А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

20:39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

20:40 И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

20:41 Како говоре да је Христос син Давидов?

20:42 Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

20:43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

20:44 Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

20:45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

20:46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

20:47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

21:1 Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;

21:2 А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;

21:3 И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

21:4 Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

21:5 И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:

21:6 Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

21:7 Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?

21:8 А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.

21:9 А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.

21:10 Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;

21:11 И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

21:12 А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.

21:13 А то ће вам се догодити за свједочанство.

21:14 Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:

21:15 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

21:16 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

21:17 И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.

21:18 И длака с главе ваше неће погинути.

21:19 Трпљењем својијем спасавајте душе своје.

21:20 А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.

21:21 Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

21:22 Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

21:23 Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.

21:24 И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

21:25 И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

21:26 Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

21:27 И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

21:28 А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

21:29 И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;

21:30 Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.

21:31 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

21:32 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

21:33 Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.

21:34 Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.

21:35 Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

21:36 Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.

21:37 И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

21:38 И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.