Дан 33 од 90

Јн 2:1–4:54

2:1 И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2:2 А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

2:3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.

2:4 Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

2:5 Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.

2:6 А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

2:7 Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.

2:8 И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.

2:9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

2:10 И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

2:11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

2:12 Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

2:13 И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

2:14 И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

2:15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

2:16 И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

2:17 А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.

2:18 А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

2:19 Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

2:20 А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

2:21 А он говораше за цркву тијела својега.

2:22 А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

2:23 А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

2:24 Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

2:25 И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

3:1 Бијаше пак човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез Јеврејски.

3:2 Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

3:3 Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

3:4 Рече Никодим њему: како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

3:5 Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

3:6 Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

3:7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

3:8 Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

3:9 Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

3:10 Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

3:11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

3:12 Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

3:13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човјечиј који је на небу.

3:14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне.

3:15 Да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни:

3:16 Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.

3:17 Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроза њ.

3:18 Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.

3:19 А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама неголи видјело; јер њихова дјела бијаху зла.

3:20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла.

3:21 А ко истину чини иде к видјелу, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

3:22 А потом дође Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше.

3:23 А Јован кршћаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше.

3:24 Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

3:25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Јеврејима око чишћења.

3:26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему.

3:27 Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

3:28 Ви сами мени свједочите да рекох: ја нијесам Христос, него сам послан пред њим.

3:29 Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се.

3:30 Онај треба да расте, а ја да се умаљујем.

3:31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

3:32 И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима.

3:33 Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит.

3:34 Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

3:35 Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.

3:36 Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, неће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.

4:1 Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован

4:2 (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),

4:3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4:4 А ваљало му је проћи кроз Самарију.

4:5 Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.

4:6 А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.

4:7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

4:8 (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)

4:9 Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима.

4:10 Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.

4:11 Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

4:12 Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

4:13 Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

4:14 А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

4:15 Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

4:16 Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо.

4:17 Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа;

4:18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

4:19 Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.

4:20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.

4:21 Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

4:22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја.

4:23 Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

4:24 Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

4:25 Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.

4:26 Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим.

4:27 И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?

4:28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

4:29 Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

4:30 Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.

4:31 А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.

4:32 А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате.

4:33 Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе?

4:34 А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.

4:35 Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

4:36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;

4:37 Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.

4:38 Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

4:39 И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила.

4:40 Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.

4:41 И много их више вјерова за његову бесједу.

4:42 А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.

4:43 А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

4:44 Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.

4:45 А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

4:46 Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.

4:47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.

4:48 И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете.

4:49 Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.

4:50 Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође.

4:51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав.

4:52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.

4:53 Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.

4:54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.