Дан 35 од 90

Јн 6:1–7:53

6:1 Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.

6:2 И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.

6:3 А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.

6:4 А бијаше близу пасха празник Јеврејски.

6:5 Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6:6 А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

6:7 Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.

6:8 Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

6:9 Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

6:10 А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

6:11 А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

6:12 И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

6:13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

6:14 А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

6:15 А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

6:16 А кад би увече сиђоше ученици његови на море,

6:17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

6:18 А море се подизаше од великога вјетра.

6:19 Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

6:20 А он им рече: ја сам; не бојте се.

6:21 Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

6:22 Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

6:23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

6:24 Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

6:25 И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

6:26 Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

6:27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

6:28 А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

6:29 Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

6:30 А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?

6:31 Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

6:32 Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

6:33 Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

6:34 Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

6:35 А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.

6:36 Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.

6:37 Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.

6:38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

6:39 А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

6:40 А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:41 Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.

6:42 И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

6:43 Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.

6:44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

6:46 Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

6:47 Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.

6:48 Ја сам хљеб живота.

6:49 Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

6:50 Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

6:51 Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

6:52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?

6:53 А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

6:54 Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

6:55 Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

6:56 Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

6:57 Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

6:58 Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.

6:59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

6:60 Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

6:61 А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?

6:62 А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

6:63 Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

6:64 Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

6:65 И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

6:66 Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

6:67 А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?

6:68 Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

6:69 И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

6:70 Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

6:71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.

7:1 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.

7:2 Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.

7:3 Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;

7:4 Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

7:5 Јер ни браћа његова не вјероваху га.

7:6 Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7:7 Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.

7:8 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

7:9 Рекавши им ово оста у Галилеји.

7:10 А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

7:11 А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?

7:12 И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.

7:13 Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.

7:14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

7:15 И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?

7:16 Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.

7:17 Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

7:18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

7:19 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

7:20 Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?

7:21 Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.

7:22 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

7:23 Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?

7:24 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

7:25 Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?

7:26 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

7:27 Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

7:28 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

7:29 Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

7:30 Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

7:31 А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

7:32 Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

7:33 Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.

7:34 Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

7:35 А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

7:36 Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

7:37 А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.

7:38 Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.

7:39 А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

7:40 А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.

7:41 Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?

7:42 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

7:43 Тако распра постаде у народу њега ради.

7:44 А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.

7:45 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?

7:46 А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.

7:47 Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?

7:48 Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

7:49 Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

7:50 Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

7:51 Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

7:52 Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

7:53 И отидоше сваки својој кући.