БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 40 од 90

Јн 18:1–19:42 · око 8 мин

Јн 18:1–19:42

18:1 И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.

18:2 А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.

18:3 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.

18:4 А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите?

18:5 Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.

18:6 А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

18:7 Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

18:8 Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

18:9 Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао.

18:10 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.

18:11 Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?

18:12 А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га,

18:13 И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.

18:14 А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.

18:15 За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;

18:16 А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.

18:17 Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам.

18:18 А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.

18:19 Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.

18:20 Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

18:21 Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио.

18:22 А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?

18:23 Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

18:24 И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.

18:25 А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам.

18:26 Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим?

18:27 Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.

18:28 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

18:29 Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека?

18:30 Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

18:31 А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.

18:32 Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.

18:33 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?

18:34 Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

18:35 Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

18:36 Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

18:37 Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

18:38 Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.

18:39 А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?

18:40 Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.

19:1 Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

19:2 И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,

19:3 И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

19:4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.

19:5 А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!

19:6 А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

19:7 Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

19:8 Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

19:9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

19:10 А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

19:11 Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.

19:12 Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

19:13 Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата.

19:14 А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш.

19:15 А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.

19:16 Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

19:17 И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота.

19:18 Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.

19:19 Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.

19:20 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински.

19:21 А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.

19:22 Пилат одговори: што писах писах.

19:23 А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.

19:24 Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.

19:25 А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

19:26 А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина!

19:27 Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.

19:28 Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.

19:29 Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.

19:30 А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух.

19:31 А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

19:32 Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.

19:33 А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;

19:34 Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

19:35 И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

19:36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.

19:37 И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.

19:38 А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

19:39 А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

19:40 И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

19:41 А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

19:42 Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.