Дан 40 од 90
Јн 18:1–19:42 · око 8 мин
18:1 И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
18:2 А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.
18:3 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.
18:4 А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите?
18:5 Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.
18:6 А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
18:7 Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
18:8 Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
18:9 Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао.
18:10 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.
18:11 Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?
18:12 А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га,
18:13 И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.
18:14 А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.
18:15 За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;
18:16 А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.
18:17 Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам.
18:18 А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.
18:19 Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.
18:20 Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
18:21 Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио.
18:22 А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?
18:23 Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
18:24 И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.
18:25 А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам.
18:26 Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим?
18:27 Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.
18:28 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
18:29 Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека?
18:30 Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
18:31 А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.
18:32 Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.
18:33 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?
18:34 Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
18:35 Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
18:36 Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.
18:37 Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
18:38 Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.
18:39 А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?
18:40 Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.
19:1 Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.
19:2 И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,
19:3 И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.
19:4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.
19:5 А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!
19:6 А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.
19:7 Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.
19:8 Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.
19:9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
19:10 А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?
19:11 Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.
19:12 Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
19:13 Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата.
19:14 А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш.
19:15 А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.
19:16 Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
19:17 И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота.
19:18 Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.
19:19 Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.
19:20 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински.
19:21 А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.
19:22 Пилат одговори: што писах писах.
19:23 А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.
19:24 Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.
19:25 А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
19:26 А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина!
19:27 Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.
19:28 Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.
19:29 Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.
19:30 А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух.
19:31 А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.
19:32 Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.
19:33 А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;
19:34 Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
19:35 И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.
19:36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.
19:37 И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.
19:38 А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.
19:39 А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.
19:40 И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.
19:41 А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.
19:42 Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.