Дан 41 од 90
Јн 20:1–21:25, Дап 1:1–26 · око 8 мин
20:1 А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.
20:2 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше.
20:3 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
20:4 Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.
20:5 И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.
20:6 Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,
20:7 И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.
20:8 Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.
20:9 Јер још не знадијаше писма да њему ваља устати из мртвијех.
20:10 Онда отидоше опет ученици дома.
20:11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
20:12 И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.
20:13 И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.
20:14 И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји, и не знадијаше да је Исус.
20:15 Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.
20:16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.
20:17 Рече јој Исус: не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.
20:18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.
20:19 А кад би увече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици скупили од страха Јеврејскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: мир вам.
20:20 И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа.
20:21 А Исус им рече опет: мир вам; као што отац посла мене, и ја шаљем вас.
20:22 И ово рекавши дуну, и рече им: примите Дух свети.
20:23 Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
20:24 А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје са њима кад дође Исус.
20:25 А други му ученици говораху: видјесмо Господа. А он им рече: док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати.
20:26 И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: мир вам.
20:27 Потом рече Томи: пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
20:28 И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.
20:29 Исус му рече: пошто ме видје вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.
20:30 А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нијесу писана у књизи овој.
20:31 А ово се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.
21:1 Послије тога опет се јави Исус ученицима својијем на мору Тиверијадском. А јави се овако:
21:2 Бијаху заједно Симон Петар и Тома који се зваше Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његовијех.
21:3 Рече им Симон Петар: идем да ловим рибу. Рекоше му: идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах сједоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.
21:4 А кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познаше да је Исус.
21:5 А Исус им рече: дјецо! еда што имате за јело? Одговорише му: немамо.
21:6 А он им рече: баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.
21:7 Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: то је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер бјеше го, и скочи у море.
21:8 А други ученици дођоше на лађи, јер не бјеше далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу с рибом.
21:9 Кад дакле изљезоше на земљу, видјеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хљеб.
21:10 Исус им рече: принесите од рибе што сад ухватисте.
21:11 А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великијех риба сто и педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа.
21:12 Исус им рече: ходите обједујте. А ниједан од ученика не смедијаше да га пита: ко си ти? видећи да је Господ.
21:13 А дође и Исус, и узе хљеб, и даде им, тако и рибу.
21:14 Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својијем пошто устаде из мртвијех.
21:15 А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси јагањце моје.
21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје.
21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје.
21:18 Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.
21:19 А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: хајде за мном.
21:20 А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик којега Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси његове и рече: Господе! ко је тај који ће те издати?
21:21 Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! А шта ће овај?
21:22 Исус му рече: ако хоћу да он остане докле ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном.
21:23 Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети: али Исус не рече њему да неће умријети, него: ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога?
21:24 Ово је онај ученик који свједочи ово, који и написа ово: и знамо да је свједочанство његово истинито.
21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свијет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
1 Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
2 До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,
3 Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему.
4 И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене;
5 Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана.
6 А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
7 А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти;
8 Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
9 И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех.
10 И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама,
11 Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо.
12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13 И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14 Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.
15 И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена):
16 Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса;
17 Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе.
18 Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.
19 И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна.
20 Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други.
21 Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
22 Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех.
23 И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
24 И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,
25 Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.
26 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.