Дан 42 од 90

Дап 2:1–3:26

2:1 И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.

2:2 И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;

2:3 И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.

2:4 И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.

2:5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.

2:6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.

2:7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?

2:8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

2:9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

2:10 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

2:11 Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.

2:12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?

2:13 А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.

2:14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.

2:15 Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;

2:16 Него је ово оно што каза пророк Јоило:

2:17 И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;

2:18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.

2:19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.

2:20 Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.

2:21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

2:22 Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,

2:23 Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

2:24 Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.

2:25 Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

2:26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;

2:27 Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.

2:28 Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.

2:29 Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.

2:30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,

2:31 Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.

2:32 Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.

2:33 Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

2:34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

2:35 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

2:36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.

2:37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо?

2:38 А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа;

2:39 Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш.

2:40 И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода.

2:41 Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

2:42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама.

2:43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

2:44 А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно.

2:45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

2:46 И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца,

2:47 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху.

3:1 А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сахат.

3:2 И бијаше један човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;

3:3 Који видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.

3:4 А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: погледај на нас.

3:5 А он гледаше у њих мислећи да ће му они што дати.

3:6 А Петар рече: сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.

3:7 И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.

3:8 И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.

3:9 И видјеше га сви људи гдје иде и хвали Бога.

3:10 А знадијаху га да онај бјеше што милостиње ради сјеђаше код Краснијех врата црквенијех, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.

3:11 А кад се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у тријем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.

3:12 А кад видје Петар, одговараше људима: људи Израиљци! што се чудите овоме? или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?

3:13 Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца нашијех, прослави сина својега Исуса, којега ви предадосте и одрекосте га се пред лицем Пилатовијем кад он суди да га пусти.

3:14 А ви свеца и праведника одрекосте се, и испросисте човјека крвника да вам поклони;

3:15 А начелника живота убисте, којега Бог васксре из мртвијех, чему смо ми свједоци.

3:16 И за вјеру имена његова овога, кога видите и познајете, утврди име његово; и вјера која је кроза њ даде му цијело здравље ово пред свима вама.

3:17 И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.

3:18 А Бог како напријед јави устима свију пророка својијех да ће Христос пострадати, изврши тако.

3:19 Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својијех, да дођу времена одмарања од лица Господњега,

3:20 И да пошље напријед нареченога вам Христа Исуса,

3:21 Којега ваља дакле небо да прими до онога времена кад се све поправи, што Бог говори устима свију светијех пророка својијех од постања свијета.

3:22 Мојсије дакле оцевима нашијем рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.

3:23 И биће да ће се свака душа која не послуша тога пророка истријебити из народа.

3:24 А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

3:25 Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцевима вашијем говорећи Аврааму: и у сјемену твојему благословиће се сви народи на земљи.

3:26 Вама најприје Бог подиже сина својега Исуса, и посла га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својијех.