Дан 43 од 90

Дап 4:1–6:15

4:1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

4:2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех.

4:3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече.

4:4 А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

4:5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

4:6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога;

4:7 И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?

4:8 Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!

4:9 Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:

4:10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.

4:11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;

4:12 Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.

4:13 А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом.

4:14 А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

4:15 Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога

4:16 Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

4:17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме.

4:18 И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

4:19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

4:20 Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо.

4:21 А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило.

4:22 Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља.

4:23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине.

4:24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

4:25 Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи?

4:26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова.

4:27 Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем,

4:28 Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде.

4:29 И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју;

4:30 И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса.

4:31 И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом.

4:32 А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.

4:33 И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима:

4:34 Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,

4:35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

4:36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,

4:37 Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

5:1 А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

5:2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.

5:3 А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

5:4 Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

5:5 А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

5:6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

5:7 А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

5:8 А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

5:9 А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.

5:10 И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

5:11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

5:12 А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.

5:13 А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.

5:14 А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

5:15 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.

5:16 А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

5:17 Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

5:18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

5:19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

5:20 Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.

5:21 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.

5:22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

5:23 Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

5:24 А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

5:25 А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

5:26 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

5:27 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

5:28 Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.

5:29 А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.

5:30 Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.

5:31 Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.

5:32 И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.

5:33 А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

5:34 Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,

5:35 Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

5:36 Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

5:37 Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

5:38 И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.

5:39 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

5:40 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

5:41 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

5:42 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.

6:1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.

6:2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.

6:3 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.

6:4 А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.

6:5 И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6:6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

6:7 И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.

6:8 А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

6:9 Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

6:10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.

6:11 Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.

6:12 И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

6:13 И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.

6:14 Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.

6:15 И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.