Дан 45 од 90

Дап 8:1–9:43

8:1 Савле пак бјеше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву Јерусалимску, и сви се расијаше по крајевима Јудејскијем и Самаријскијем осим апостола.

8:2 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.

8:3 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

8:4 А они што се бијаху расијали пролажаху проповиједајући ријеч.

8:5 А Филип сишавши у град Самаријски проповиједаше им Христа.

8:6 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше;

8:7 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многијех у којима бијаху, и многи узети и хроми оздравише.

8:8 И би велика радост у граду ономе.

8:9 А бјеше један човјек, по имену Симон, који прије чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико;

8:10 На којега гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија.

8:11 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

8:12 Кад пак вјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о царству Божијему, и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.

8:13 Тада и Симон вјерова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дјела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

8:14 А кад чуше апостоли који бијаху у Јерусалиму да Самарија прими ријеч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

8:15 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа светога;

8:16 Јер још ни на једнога не бјеше дошао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса.

8:17 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа светога.

8:18 А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце

8:19 Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа светога.

8:20 А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божиј може добити за новце.

8:21 Нема теби дијела ни исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом.

8:22 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.

8:23 Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде.

8:24 А Симон одговарајући рече: помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте.

8:25 Тако они посвједочивши и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима Самаријскијем проповједише јеванђеље.

8:26 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: устани и иди на подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.

8:27 И уставши пође. И гле, човјек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице Арапске, што бјеше над свима њезинијем ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим да се моли Богу,

8:28 Па се враћаше, и сједећи на колима својијем читаше пророка Исаију.

8:29 А Дух рече Филипу: приступи и прилијепи се тијем колима.

8:30 А Филип притрчавши чу га гдје чита пророка Исаију, и рече: а разумијеш ли што читаш?

8:31 А он рече: како бих могао разумјети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и сједе с њим.

8:32 А мјесто из писма које читаше бјеше ово: као овца на заклање одведе се, и нијем као јагње пред онијем који га стриже, тако не отвори уста својијех.

8:33 У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се његов живот узима од земље.

8:34 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: молим те, за кога ово говори пророк? или за себе или за кога другога?

8:35 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овога, приповједи му јеванђеље Исусово.

8:36 Како иђаху путем дођоше на некаку воду; и рече ушкопљеник: ево воде, шта брани мени да се крстим?

8:37 А Филип му рече: ако вјерујеш од свега срца својега, можеш. А он одговарајући рече: вјерујем да је Исус Христос син Божиј.

8:38 И заповједи да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

8:39 А кад изиђоше из воде, Дух свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник; него отиде путем својијем радујући се.

8:40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

9:1 А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме,

9:2 И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

9:3 А кад бјеше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га свјетлост с неба,

9:4 И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?

9:5 А он рече: ко си ти, Господе? А Господ рече: ја сам Исус, којега ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

9:6 А он дркћући од страха рече: Господе! шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

9:7 А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

9:8 А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

9:9 И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.

9:10 А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: ево ме, Господе!

9:11 А Господ му рече: устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

9:12 И видје у утвари човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њ да прогледа.

9:13 А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму;

9:14 И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје.

9:15 А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

9:16 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

9:17 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога.

9:18 И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

9:19 И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску.

9:20 И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј.

9:21 А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем.

9:22 А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

9:23 А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

9:24 Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

9:25 А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

9:26 А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик.

9:27 А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово.

9:28 И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса.

9:29 И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију.

9:30 А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

9:31 А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа.

9:32 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

9:33 И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.

9:34 И рече му Петар: Енеја! исцјељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

9:35 И видјеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

9:36 А у Јопи бјеше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она бјеше пуна добријех дјела и милостиње што чињаше.

9:37 И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

9:38 А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човјека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

9:39 А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући у показујућу сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

9:40 А Петар изгнавши све напоље клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се к тијелу рече: Тавито! устани. А она отвори очи своје, и видјевши Петра сједе.

9:41 Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

9:42 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше Господа.

9:43 И догоди се да он оста много дана у Јопи у некога Симона кожара.