Дан 46 од 90

Дап 10:1–12:25

10:1 А у Ћесарији бјеше један човјек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше Талијанска.

10:2 Побожан и богобојазан са цијелијем домом својијем, који даваше милостињу многијем људима и мољаше се Богу без престанка;

10:3 Он видје на јави у утвари око деветога сахата дневи анђела Божијега гдје сиђе к њему и рече му: Корнилије!

10:4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: што је Господе? А он му рече: молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

10:5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозванога Петра:

10:6 Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора: он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

10:7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својијех слугу и једнога побожна војника од онијех који му служаху,

10:8 И казавши им све посла их у Јопу.

10:9 А сјутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сахат.

10:10 И огладње, и шћаше да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

10:11 И видје небо отворено и суд некакав гдје силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

10:12 У коме бијаху сва четвороножна на земљи, и звјериње и бубине и птице небеске.

10:13 И постаде глас к њему: устани, Петре! покољи и поједи.

10:14 А Петар рече: нипошто, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто.

10:15 И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани.

10:16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

10:17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

10:18 И зовнувши питаху: стоји ли овдје Симон прозвани Петар?

10:19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: ево три човјека траже те;

10:20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

10:21 А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

10:22 А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Јеврејскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе.

10:23 Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим.

10:24 И сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

10:25 А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

10:26 И Петар га подиже говорећи: устани, и ја сам човјек.

10:27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали.

10:28 И рече им: ви знате како је неприлично човјеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човјека не зовем погана или нечиста;

10:29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

10:30 И Корнилије рече: од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној,

10:31 И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

10:32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

10:33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено.

10:34 А Петар отворивши уста рече: заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

10:35 Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему.

10:36 Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима.

10:37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован:

10:38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.

10:39 И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво.

10:40 Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже,

10:41 Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех.

10:42 И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем.

10:43 За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују.

10:44 А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч.

10:45 И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога.

10:46 Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

10:47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа светога као и ми?

10:48 И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

11:1 А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.

11:2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања,

11:3 Говорећи: ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима.

11:4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

11:5 Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

11:6 Погледавши у њ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске.

11:7 А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи.

11:8 А ја рекох: нипошто Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

11:9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани.

11:10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11:11 И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени.

11:12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајучи ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову.

11:13 И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра,

11:14 Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

11:15 А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.

11:16 Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем.

11:17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бијах да би могао забранити Богу?

11:18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

11:19 А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Јеврејима.

11:20 А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.

11:21 И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу.

11:22 А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

11:23 Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу;

11:24 Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу.

11:25 Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

11:26 И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике хришћанима.

11:27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

11:28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара.

11:29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

11:30 Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.

12:1 У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

12:2 И погуби Јакова брата Јованова мачем.

12:3 И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова),

12:4 Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

12:5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

12:6 А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

12:7 И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку.

12:8 А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном.

12:9 И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

12:10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега.

12:11 И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога.

12:12 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.

12:13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.

12:14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

12:15 А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов.

12:16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се.

12:17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.

12:18 А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

12:19 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

12:20 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства.

12:21 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им;

12:22 А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј.

12:23 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

12:24 А ријеч Божија растијаше и множаше се.

12:25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.