Дан 47 од 90

Дап 13:1–14:28

13:1 А у цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четверовласником, и Савле.

13:2 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које их позвах.

13:3 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

13:4 Ови дакле послани од Духа светога сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

13:5 И дошавши у Саламин јавише ријеч Божију у зборницама Јеврејскима; а имаху и Јована слугу.

13:6 А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквога човјека врачара, и лажна пророка, Јеврејина, коме бјеше име Варисус,

13:7 Који бјеше с намјесником Срђем Павлом, човјеком разумнијем. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију.

13:8 А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намјесника од вјере.

13:9 А Савле који се зваше и Павле, пун Духа светога погледавши на њ

13:10 Рече: о напуњени свакога лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! непријатељу сваке правде! зар не престајеш кварити правијех путова Господњијех?

13:11 И сад ето руке Господње на те, и да будеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођа.

13:12 Тада намјесник, кад видје шта би, вјерова, дивећи се науци Господњој.

13:13 А кад се Павле са својијем друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

13:14 А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни сједоше.

13:15 А по читању закона и пророка послаше старјешине зборничке к њима говорећи: људи браћо! ако је у вама ријеч утјехе за народ, говорите.

13:16 А Павле уставши и махнувши руком рече: људи Израиљци и који се Бога бојите! чујте.

13:17 Бог народа овога изабра оце наше, и подиже народ кад бијаху дошљаци у земљи Мисирској, и руком високом изведе их из ње.

13:18 И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

13:19 И затрвши седам народа у земљи Ханаанској на коцке раздијели им земљу њихову.

13:20 И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

13:21 И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет година.

13:22 И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече свједочећи: нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити све воље моје.

13:23 Од његова сјемена подиже Бог по обећању Израиљеву спаса Исуса;

13:24 Кад Јован пред његовијем доласком проповиједа крштење покајања свему народу Израиљеву.

13:25 И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: ко мислите да сам ја нијесам ја; него ево иде за мном, коме ја нијесам достојан раздријешити ремена на обући његовој.

13:26 Људи браћо! синови рода Авраамова, и који се међу вама Бога боје! вама се посла ријеч овога спасенија.

13:27 Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше овога и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши га извршише.

13:28 И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да га погуби.

13:29 И кад свршише све што је писано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.

13:30 А Бог васкрсе га из мртвијех.

13:31 И показива се много дана онима што излазише с њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом.

13:32 И ми вам јављамо обећање које би оцевима нашима да је ово Бог испунио нама, дјеци њиховој, подигнувши Исуса;

13:33 Као што је написано и у другом псалму: ти си мој син, ја те данас родих.

13:34 А да га из мртвијех васкрсе да се више не врати у трухљење овако рече: даћу вам светињу Давидову вјерну.

13:35 Зато и на другом мјесту говори: нећеш дати да твој светац види трухљења.

13:36 Јер Давид послуживши роду својему по вољи Божијој умрије, и метнуше га код отаца његовијех, и видје трухљења.

13:37 А којега Бог подиже не видје трухљења.

13:38 Тако да вам је на знање, људи браћо! да се кроза њ вама проповиједа опроштење гријеха.

13:39 И од свега, ода шта се не могосте оправдати у закону Мојсијеву, оправдаће се у њему сваки који вјерује.

13:40 Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

13:41 Видите, немарљиви! и чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дјело у ваше дане, дјело које нећете вјеровати ако вам ко усказује.

13:42 А кад излажаху из зборнице Јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове ријечи у другу суботу говоре.

13:43 А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожнијех дошљака; а они говорећи им свјетоваху их да остану у благодати Божијој.

13:44 А у другу суботу сабра се готово сав град да чују ријечи Божије.

13:45 А кад видјеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно ријечима Павловијем насупрот говорећи и хулећи.

13:46 А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: вама је најприје требало да се говори ријеч Божија; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нијесте достојни вјечнога живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

13:47 Јер нам тако заповједи Господ: поставих те за видјело незнабошцима, да будеш спасеније до самога краја земље.

13:48 А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху ријеч Божију, и вјероваше колико их бјеше приправљено за живот вјечни.

13:49 И ријеч се Божија разношаше по свој околини.

13:50 Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старјешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истјераше их из своје земље.

13:51 А они отресавши на њих прах са својијех ногу дођоше у Иконију.

13:52 А ученици пуњаху се радости и Духа светога.

14:1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка.

14:2 А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

14:3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем.

14:4 А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима.

14:5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

14:6 Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

14:7 И онамо проповиједаху јеванђеље.

14:8 И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио.

14:9 Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити,

14:10 Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

14:11 А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

14:12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју.

14:13 А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву.

14:14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

14:15 Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

14:16 Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима:

14:17 И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

14:18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху,

14:19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

14:20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

14:21 И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

14:22 Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије.

14:23 И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше.

14:24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

14:25 И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

14:26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише.

14:27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

14:28 И осташе ондје не мало времена с ученицима.