Дан 48 од 90
Дап 15:1–16:40 · око 8 мин
15:1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.
15:2 А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање.
15:3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
15:4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
15:5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев.
15:6 А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч.
15:7 И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.
15:8 И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама.
15:9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова.
15:10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети?
15:11 Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
15:12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
15:13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене.
15:14 Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему.
15:15 И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано:
15:16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
15:17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
15:18 Богу су позната од постања свијета сва дјела његова;
15:19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
15:20 Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
15:21 Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе.
15:22 Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
15:23 И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
15:24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо;
15:25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом,
15:26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа.
15:27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати.
15:28 Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех:
15:29 Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
15:30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
15:31 А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.
15:32 А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише.
15:33 И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима.
15:34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
15:35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем.
15:36 А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе.
15:37 А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка.
15:38 Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
15:39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
15:40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.
15:41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
16:1 Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка;
16:2 За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.
16:3 Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк.
16:4 И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму.
16:5 А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више.
16:6 А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији.
16:7 А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде.
16:8 А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
16:9 И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам.
16:10 А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље.
16:11 А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ,
16:12 А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
16:13 А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале.
16:14 И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове.
16:15 А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас.
16:16 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима.
16:17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија.
16:18 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
16:19 А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
16:20 И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду,
16:21 И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
16:22 И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају.
16:23 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.
16:24 Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
16:25 А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
16:26 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
16:27 А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи.
16:28 А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје.
16:29 А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили;
16:30 И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем?
16:31 А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
16:32 И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову.
16:33 И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
16:34 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога.
16:35 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека.
16:36 А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
16:37 А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
16:38 А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
16:39 И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
16:40 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.