Дан 49 од 90

Дап 17:1–19:40

17:1 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.

17:2 И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

17:3 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.

17:4 И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.

17:5 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

17:6 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,

17:7 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

17:8 И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

17:9 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

17:10 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.

17:11 Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

17:12 Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.

17:13 А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

17:14 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.

17:15 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

17:16 А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

17:17 И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

17:18 А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.

17:19 Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?

17:20 Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

17:21 А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.

17:22 А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;

17:23 Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.

17:24 Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,

17:25 Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.

17:26 И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења:

17:27 Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;

17:28 Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.

17:29 Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.

17:30 Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

17:31 Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.

17:32 А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.

17:33 Тако Павле отиде између њих.

17:34 А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

18:1 Потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,

18:2 И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.

18:3 И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната.

18:4 А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.

18:5 И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос.

18:6 А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце.

18:7 И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице.

18:8 А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се.

18:9 А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш;

18:10 Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду.

18:11 И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој.

18:12 А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд

18:13 Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона.

18:14 А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!

18:15 Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.

18:16 И изагна их из суднице.

18:17 Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.

18:18 А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао.

18:19 И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.

18:20 А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе,

18:21 Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.

18:22 И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.

18:23 И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.

18:24 А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама.

18:25 Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово.

18:26 И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.

18:27 А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;

18:28 Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.

19:1 Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

19:2 Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети.

19:3 А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово.

19:4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

19:5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

19:6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

19:7 А бијаше људи свега око дванаест.

19:8 И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије.

19:9 А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана.

19:10 И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса.

19:11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем,

19:12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

19:13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.

19:14 А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху.

19:15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

19:16 И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

19:17 И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

19:18 И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили.

19:19 А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша.

19:20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња.

19:21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети.

19:22 И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.

19:23 А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега,

19:24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

19:25 Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење;

19:26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде.

19:27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује.

19:28 А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска!

19:29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове.

19:30 А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици.

19:31 А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште.

19:32 Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили.

19:33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу.

19:34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска.

19:35 А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески?

19:36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

19:37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

19:38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога.

19:39 Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

19:40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједнога узрока нема којијем бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се бјеше сабрао.