Дан 50 од 90
Дап 20:1–21:40 · око 8 мин
20:1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију.
20:2 И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем ријечима, дође у Грчку.
20:3 Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Јевреји радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније.
20:4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
20:5 Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади.
20:6 А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.
20:7 А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи.
20:8 И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали.
20:9 А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва.
20:10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: не буните се, јер је душа његова у њему.
20:11 Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
20:12 А момче доведоше живо, и утјешише се не мало.
20:13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.
20:14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
20:15 И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит.
20:16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
20:17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене.
20:18 И кад дођоше к њему, рече им: ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
20:19 Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20:20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
20:21 Свједочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.
20:22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
20:23 Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
20:24 Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије.
20:25 И ево сад знам да више нећете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије.
20:26 Зато вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
20:27 Јер не изоставих да покажем вољу Божију.
20:28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
20:29 Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који неће штедјети стада;
20:30 И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
20:31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас.
20:32 И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима.
20:33 Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках.
20:34 Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.
20:35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати.
20:36 И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.
20:37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,
20:38 Жалосни највише за ријеч коју рече да више неће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.
21:1 И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.
21:2 И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.
21:3 А кад нам се указа Кипар, остависмо га налијево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер ондје ваљаше да се истовари лађа.
21:4 И нашавши ученике остасмо ондје седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.
21:5 А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и дјецом до иза града, и клекнувши на бријегу помолисмо се Богу.
21:6 И опростивши се један с другијем уђосмо у лађу; а они се вратише својијем кућама.
21:7 А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.
21:8 А сјутрадан пошавши Павле и који бијасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо у њега.
21:9 И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху.
21:10 Стојећи ми пак ондје много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;
21:11 И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: тако вели Дух свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.
21:12 И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.
21:13 А Павле одговори и рече: шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.
21:14 А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: воља Божија нека буде.
21:15 А послије овијех дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.
21:16 А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом некога Мнасона из Кипра, старога ученика, у којега бисмо ми стајали.
21:17 И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
21:18 А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине.
21:19 И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.
21:20 А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: видиш ли, брате! колико је хиљада Јевреја који вјероваше, и сви теже на стари закон.
21:21 А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијева све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати дјеце своје, нити држати обичаја отачкијех.
21:22 Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.
21:23 Ово дакле учини што ти речемо: у нас имају четири човјека који су се завјетовали Богу;
21:24 Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.
21:25 А за незнабошце који вјероваше ми посласмо пресудивши да они таково ништа не држе осим да се чувају од прилога идолскијех, и од крви, и од удављенога, и од курварства.
21:26 Тада Павле узе оне људе, и сјутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за свакога њих.
21:27 А кад шћаше да се наврши седам дана, видјевши га у цркви они Јевреји што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.
21:28 Вичући: помагајте, људи Израиљци! ово је човјек који против народа и закона и против овога мјеста учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето мјесто ово.
21:29 Јер бијаху видјели с њим у граду Трофима из Ефеса, којега мишљаху да је увео Павле у цркву.
21:30 И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.
21:31 А кад шћаху да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.
21:32 А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видјевши војводу и војнике престаше бити Павла.
21:33 А војвода приступивши узе га, и заповједи да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.
21:34 А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разумије управо, заповједи да га одведу у око.
21:35 А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.
21:36 Јер за њим приста мноштво народа који викаху: погуби га.
21:37 А кад шћаше Павле да уђе у око, рече војводи: је ли ми слободно говорити што теби? А он рече: зар умијеш Грчки?
21:38 Нијеси ли ти Мисирац који прије овијех дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?
21:39 А Павле рече: ја сам човјек Јеврејин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.
21:40 А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори Јеврејским језиком говорећи: