Дан 51 од 90

Дап 22:1–23:35

22:1 Људи, браћо и оцеви! чујте сад мој одговор к вама.

22:2 А кад чуше да им Јеврејскијем језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:

22:3 Ја сам човјек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу Киликијскоме, и одгајен у овоме граду код ногу Гамалииловијех, научен управо отачком закону, и бијах ревнитељ Божиј као што сте ви сви данас.

22:4 Ја овај пут гоних до саме смрти, вежући и предајући у тамницу и људе и жене,

22:5 Као што ми свједочи и поглавар свештенички и све старјешине; од којијех и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што бијаху онамо свезане у Јерусалим да се муче.

22:6 А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика свјетлост с неба.

22:7 И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?

22:8 А ја одговорих: ко си ти, Господе? А он ми рече: ја сам Исус Назарећанин, којега ти гониш.

22:9 А који бијаху са мном видјеше свјетлост и уплашише се; али не чуше гласа који ми говораше.

22:10 А ја рекох: шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.

22:11 И кад обневидјех од силне свјетлости оне, вођаху ме за руку они који бијаху са мном, и дођох у Дамаск.

22:12 А неки Ананија човјек побожан по закону, посвједочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,

22:13 Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! прогледај. И ја у тај час погледах на њ.

22:14 А он ми рече: Бог отаца нашијех изабра те да познаш вољу његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста његовијех:

22:15 Да му будеш свједок пред свијем људима за ово што си видио и чуо.

22:16 И сад шта оклијеваш? Устани и крсти се, и опери се од гријеха својијех, призвавши име Господа Исуса.

22:17 А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,

22:18 И видјех га гдје ми говори: похити те изиђи из Јерусалима, јер неће примити свједочанства твојега за мене.

22:19 И ја рекох: Господе! сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне које те вјерују.

22:20 И кад се прољеваше крв Стефана свједока твојега, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине онијех који га убијају.

22:21 И рече ми: иди, јер ћу ја далеко да те пошљем у незнабошце.

22:22 А они га слушаху до ове ријечи, па подигоше глас свој говорећи: узми са земље таковога; јер не треба да живи.

22:23 А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,

22:24 Заповједи војвода да га одведу у око, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.

22:25 И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше ондје: зар ви можете бити човјека Римљанина, и још без суда?

22:26 А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: гледај шта ћеш чинити; јер је овај човјек Римљанин.

22:27 А војвода приступивши рече му: кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: да.

22:28 А војвода одговори: ја сам за велику цијену име овога грађанства добио. А Павле рече: а ја сам се и родио с њиме.

22:29 Онда отступише одмах од њега они што шћадијаху да га испитују; а војвода се уплаши кад разумје да је Римљанин и што га бјеше свезао.

22:30 А сјутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповједи да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.

23:1 А Павле погледавши на скупштину рече: људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана.

23:2 А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима.

23:3 Тада му рече Павле: тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.

23:4 А они што стојаху наоколо рекоше: зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога?

23:5 А Павле рече: не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно.

23:6 А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја повика на скупштини: људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд.

23:7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ.

23:8 Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

23:9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

23:10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око.

23:11 А ону ноћ стаде Господ преда њега и рече: не бој се, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

23:12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја вијећу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

23:13 А бјеше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

23:14 Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

23:15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи.

23:16 А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу.

23:17 А Павле дозвавши једнога од капетана рече: ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

23:18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

23:19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: шта је што имаш да ми кажеш?

23:20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега;

23:21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

23:22 А војвода онда отпусти момче заповједивши му: ником не казуј да си ми ово јавио.

23:23 И дозвавши двојицу од капетана рече: приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи.

23:24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

23:25 И написа посланицу у којој овако говораше:

23:26 Од Клаудија Лисије честитоме Филиксу поздравље.

23:27 Човјека овога ухватише Јевреји и шћаху да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

23:28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

23:29 Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

23:30 И дознавши ја уговор Јеврејски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди!

23:31 А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

23:32 А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око.

23:33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

23:34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

23:35 Рече: испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповједи да га чувају у двору Иродовом.