Дан 52 од 90

Дап 24:1–26:32

24:1 А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

24:2 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем,

24:3 У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу.

24:4 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

24:5 Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској;

24:6 Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему.

24:7 Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби,

24:8 Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.

24:9 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

24:10 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе:

24:11 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

24:12 И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

24:13 Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре.

24:14 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима,

24:15 И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.

24:16 А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима.

24:17 И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе.

24:18 У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком.

24:19 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме.

24:20 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

24:21 Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд.

24:22 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар.

24:23 А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24:24 А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса.

24:25 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

24:26 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

24:27 А кад се навршише двије године, измијени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.

25:1 А Фист онда примивши власт послије три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

25:2 Онда главари свештенички и старјешине Јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,

25:3 Иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим; и наређиваху засједу да га убију на путу.

25:4 А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:

25:5 Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човјеку нека га туже.

25:6 А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједи да доведу Павла.

25:7 А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који бијаху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којијех не могаху посвједочити,

25:8 Кад се он одговараше: нити закону Јеврејскоме, ни цркви, ни ћесару што сагријеших.

25:9 Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: хоћеш да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за то?

25:10 А Павле рече: ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Јеврејима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.

25:11 Ако ли сам скривио, или учинио што што заслужује смрт, не марим умријети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

25:12 Тада Фист, поговоривши са савјетницима, одговори: ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.

25:13 А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.

25:14 И будући да ондје много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: човјека једнога оставио је Филикс у тамници,

25:15 За којега, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старјешине Јеврејске молећи да га осудим.

25:16 Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се прије поклони какав човјек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими мјесто да одговара за своју кривицу.

25:17 А кад се они овдје састаше, никаквога одлагања не учиних, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједих да доведу човјека.

25:18 А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.

25:19 Него имаху против њега некаква питања о својему сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.

25:20 А ја не знајући у овоме послу шта ћу чинити, рекох би ли хтио ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.

25:21 А кад Павле рече да га чувамо до суда Августова, заповједих да га чувају докле га пошљем к ћесару.

25:22 А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тога човјека. А он рече: сјутра ћеш га чути.

25:23 Сјутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великијем поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старјешинама онога града, и кад заповједи Фист, доведоше Павла.

25:24 И рече Фист: Агрипа царе! и сви који сте с нама! Видите овога за којега ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овдје, вичући да не ваља да он више живи.

25:25 А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к свијетломе ћесару, намислих да га пошљем,

25:26 За којега немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.

25:27 Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.

26:1 А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

26:2 За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

26:3 А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

26:4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

26:5 Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.

26:6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,

26:7 Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

26:8 Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?

26:9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

26:10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.

26:11 И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.

26:12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,

26:13 У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

26:14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

26:15 А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;

26:16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,

26:17 Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,

26:18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.

26:19 Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;

26:20 Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.

26:21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.

26:22 Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

26:23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.

26:24 А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

26:25 А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.

26:26 Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.

26:27 Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.

26:28 А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

26:29 А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.

26:30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,

26:31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

26:32 А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.