Дан 53 од 90

Дап 27:1–28:31

27:1 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.

27:2 А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.

27:3 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.

27:4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.

27:5 И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.

27:6 И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.

27:7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.

27:8 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.

27:9 А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле

27:10 Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.

27:11 Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.

27:12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.

27:13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.

27:14 Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.

27:15 А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.

27:16 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,

27:17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.

27:18 А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.

27:19 И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.

27:20 А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.

27:21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.

27:22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;

27:23 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,

27:24 Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.

27:25 Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

27:26 Али ваља нам доћи на једно острво.

27:27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.

27:28 И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.

27:29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.

27:30 А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере,

27:31 Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.

27:32 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.

27:33 А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.

27:34 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти.

27:35 И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.

27:36 Онда се сви развеселивши и они једоше.

27:37 А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест.

27:38 И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море.

27:39 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.

27:40 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају.

27:41 А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.

27:42 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.

27:43 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;

27:44 А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.

28:1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.

28:2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

28:3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

28:4 И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.

28:5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

28:6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.

28:7 А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

28:8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.

28:9 А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

28:10 И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

28:11 А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.

28:12 И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

28:13 А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

28:14 Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

28:15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

28:16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.

28:17 А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

28:18 Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

28:19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.

28:20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.

28:21 А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

28:22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

28:23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.

28:24 И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.

28:25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

28:26 Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.

28:27 Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.

28:28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.

28:29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

28:30 А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

28:31 Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.