Дан 5 од 90

Мт 12:1–13:58

12:1 У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

12:2 А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

12:3 А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

12:4 Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима.

12:5 Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

12:6 А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

12:7 Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

12:8 Јер је господар и од суботе син човјечиј.

12:9 И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

12:10 И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

12:11 А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12:12 А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

12:13 Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

12:14 А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

12:15 И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

12:16 И запријети им да га не разглашују.

12:17 Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

12:18 Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

12:19 Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

12:20 Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

12:21 И у име његово уздаће се народи.

12:22 Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.

12:23 И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов?

12:24 А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

12:25 А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

12:26 И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово?

12:27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

12:28 А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

12:29 Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

12:30 Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

12:31 Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

12:32 И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

12:33 Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

12:34 Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

12:35 Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

12:36 А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

12:37 Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

12:38 Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

12:39 А он одговарајући рече им: род зли и прељуботворни тражи знак; и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

12:40 Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

12:41 Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

12:42 Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

12:43 А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

12:44 Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

12:45 Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

12:46 Док он још говораше с људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

12:47 И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом.

12:48 А он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја?

12:49 И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

13:1 И онај дан изишавши Исус из куће сјеђаше крај мора.

13:2 И сабраше се око њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше по бријегу.

13:3 И он им казива много у причама говорећи: гле, изиђе сијач да сије.

13:4 И кад сијаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

13:5 А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше; јер не бијаше у дубину земље.

13:6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

13:7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

13:8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шесет, а једно по тридесет.

13:9 Ко има уши да чује нека чује.

13:10 И приступивши ученици рекоше му: зашто им говориш у причама?

13:11 А он одговарајући рече им: вама је дано да знате тајне царства небескога, а њима није дано.

13:12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

13:13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумију.

13:14 И збива се на њима пророштво Исаијно, које говори: ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети.

13:15 Јер је одрвенило срце овијех људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.

13:16 А благо вашијем очима што виде, и ушима вашијем што чују.

13:17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

13:18 Ви пак чујте причу о сијачу:

13:19 Свакоме који слуша ријеч о царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом: то је око пута посијано.

13:20 А на камену посијано то је који слуша ријеч и одмах с радости прими је,

13:21 Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају ријечи ради, одмах удари натраг.

13:22 А посијано у трњу то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и пријевара богатства загуше ријеч, и без рода остане.

13:23 А посијано на доброј земљи то је који слуша ријеч и разумије, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шесет, а један по тридесет.

13:24 Другу причу каза им говорећи: царство је небеско као човјек који посија добро сјеме у пољу својему,

13:25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.

13:26 А кад ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.

13:27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: господару! нијеси ли ти добро сјеме сијао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

13:28 А он рече им: непријатељ човјек то учини. А слуге рекоше му: хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

13:29 А он рече: не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

13:30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: саберите најприје кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

13:31 Другу причу каза им говорећи: царство је небеско као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој,

13:32 Које је истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и сједају на његовијем гранама.

13:33 Другу причу каза им: царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

13:34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

13:35 Да се збуде што је казао пророк говорећи: отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања свијета.

13:36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к њему ученици његови говорећи: кажи нам причу о кукољу на њиви.

13:37 А он одговарајући рече им: који сије добро сјеме оно је син човјечиј;

13:38 А њива је свијет; а добро сјеме синови су царства, а кукољ синови су зла;

13:39 А непријатељ који га је посијао јест ђаво; а жетва је пошљедак овога вијека; а жетеоци су анђели.

13:40 Како што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на пошљетку овога вијека.

13:41 Послаће син човјечиј анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње.

13:42 И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13:43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца својега. Ко има уши да чује нека чује.

13:44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човјек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

13:45 Још је царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера,

13:46 Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

13:47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

13:48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и сједавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

13:49 Тако ће бити на пошљетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведнијех.

13:50 И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13:51 Рече им Исус: разумјесте ли ово? Рекоше му: да, Господе.

13:52 А он им рече: зато је сваки књижевник који се научио царству небескоме као домаћин који износи из клијети своје ново и старо.

13:53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

13:54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховијем тако да му се дивљаху, и говораху: откуд овоме премудрост ова и моћи?

13:55 Није ли ово дрводјељин син? не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

13:56 И сестре његове нијесу ли све код нас? Откуд њему ово све?

13:57 И саблажњаваху се о њега. А Исус рече им: нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому својему.

13:58 И не створи ондје чудеса многијех за невјерство њихово.