БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 6 од 90

Мт 14:1–16:28 · око 9 мин

Мт 14:1–16:28

14:1 У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

14:2 И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса.

14:3 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.

14:4 Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати.

14:5 И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

14:6 А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

14:7 Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште.

14:8 А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.

14:9 И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.

14:10 И посла те посјекоше Јована у тамници.

14:11 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.

14:12 И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

14:13 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.

14:14 И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.

14:15 А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

14:16 А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека једу.

14:17 А они рекоше му: немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.

14:18 А он рече: донесите ми их овамо.

14:19 И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу.

14:20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех.

14:21 А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.

14:22 И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док он отпусти народ.

14:23 И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам.

14:24 А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар.

14:25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

14:26 И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше.

14:27 А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се.

14:28 А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.

14:29 А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

14:30 Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

14:31 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловјерни! зашто се посумња?

14:32 И кад уђоше у лађу, преста вјетар.

14:33 А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божиј.

14:34 И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.

14:35 И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике.

14:36 И мољаху га да се само дотакну скута од његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.

15:1 Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

15:2 Зашто ученици твоји преступају обичаје старијех? Јер не умивају руку својијех кад хљеб једу.

15:3 А он одговарајући рече им: зашто и ви преступате заповијест Божију за обичаје своје?

15:4 Јер Бог заповиједа говорећи: поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

15:5 А ви кажете: ако који рече оцу или матери: прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

15:6 Може и да не поштује оца својега или матере. И укидосте заповијест Божију за обичаје своје.

15:7 Лицемјери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

15:8 Ови људи приближавају се к мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

15:9 Но залуду ме поштују учећи наукама и заповијестима људскима.

15:10 И дозвавши људе, рече им: слушајте и разумијте.

15:11 Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.

15:12 Тада приступише ученици његови и рекоше му: знаш ли да фарисеји чувши ту ријеч саблазнише се?

15:13 А он одговарајући рече: свако дрво које није усадио отац мој небески, искоријениће се.

15:14 Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15:15 А Петар одговарајући рече му: кажи нам причу ову.

15:16 А Исус рече: еда ли сте и ви још неразумни?

15:17 Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

15:18 А што излази из уста из срца излази, и оно погани човјека.

15:19 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога.

15:20 И ово је што погани човјека, а неумивенијем рукама јести не погани човјека.

15:21 И изишавши оданде Исус отиде у крајеве Тирске и Сидонске.

15:22 И гле, жена Хананејка изађе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: помилуј ме Господе сине Давидов! моју кћер врло мучи ђаво.

15:23 А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: отпусти је, како виче за нама.

15:24 А он одговарајући рече: ја сам послан само к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

15:25 А она приступивши поклони му се говорећи: Господе помози ми!

15:26 А он одговарајући рече: није добро узети од дјеце хљеб и бацити псима.

15:27 А она рече: да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њиховијех господара.

15:28 Тада одговори Исус, и рече јој: о жено! велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њезина од онога часа.

15:29 И отишавши Исус оданде, дође к мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

15:30 И приступише к њему људи многи који имаху са собом хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех многијех, и положише их к ногама Исусовијем, и исцијели их,

15:31 Тако да се народ дивљаше, видећи нијеме гдје говоре, узете здраве, хроме гдје иду, и слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

15:32 А Исус дозвавши ученике своје рече: жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нијесам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

15:33 И рекоше му ученици његови: откуда нам у пустињи толики хљеб да се насити толики народ?

15:34 И рече им Исус: колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибице.

15:35 И заповједи народу да посједају по земљи.

15:36 И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својијем, а ученици народу.

15:37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пунијех.

15:38 А онијех што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

15:39 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине Магдалске.

16:1 И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

16:2 А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

16:3 И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

16:4 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

16:5 И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

16:6 А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога.

16:7 А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели.

16:8 А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

16:9 Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

16:10 Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

16:11 Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога?

16:12 Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

16:13 А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији?

16:14 А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

16:15 Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја?

16:16 А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.

16:17 И одговарајући Исус рече му: благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби јавили, него отац мој који је на небесима.

16:18 А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

16:19 И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

16:20 Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос.

16:21 Отада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

16:22 И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! неће то бити од тебе.

16:23 А он обрнувши рече Петру: иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско.

16:24 Тада Исус рече ученицима својијем: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.

16:25 Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

16:26 Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу?

16:27 Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће се вратити свакоме по дјелима његовијем.

16:28 Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.