Дан 7 од 90

Мт 17:1–18:35

17:1 И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на гору високу саме.

17:2 И преобрази се пред њима, и засја се лице његово као сунце а хаљине његове постадоше бијеле као свијет.

17:3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху.

17:4 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

17:5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте.

17:6 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

17:7 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: устаните, и не бојте се.

17:8 А они подигнувши очи своје никога не видјеше до Исуса сама.

17:9 И силазећи с горе заповједи им Исус говорећи: ником не казујте што сте видјели док син човјечиј из мртвијех не устане.

17:10 И запиташе их ученици његови говорећи: зашто дакле књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?

17:11 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје и уредити све.

17:12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтјеше: тако и син човјечиј треба да пострада од њих.

17:13 Тада разумјеше ученици да им говори за Јована крститеља.

17:14 И кад дођоше к народу, приступи к њему човјек клањајући му се,

17:15 И говорећи: Господе! помилуј сина мојега; јер о мијени бјесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

17:16 И доведох га ученицима твојијем, и не могоше га исцијелити.

17:17 А Исус одговарајући рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама? докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.

17:18 И запријети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од онога часа.

17:19 Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше му: зашто га ми не могосмо изгнати?

17:20 А Исус рече им: за невјерство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пријеђи одавде тамо, и пријећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

17:21 А овај се род изгони само молитвом и постом.

17:22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: предаће се син човјечиј у руке људске;

17:23 И убиће га, и трећи дан устаће. И невесели бијаху врло.

17:24 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: зар ваш учитељ неће дати дидрахме?

17:25 Петар рече: хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својијех синова или од туђијех?

17:26 Рече њему Петар: од туђијех. Рече му Исус: дакле не плаћају синови.

17:27 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прву ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

18:1 У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: ко је дакле највећи у царству небескоме?

18:2 И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

18:3 И рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско.

18:4 Који се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небескоме.

18:5 И који прими таково дијете у име моје, мене прима.

18:6 А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову, и да потоне у дубину морску.

18:7 Тешко свијету од саблазни! јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.

18:8 Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него ли с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вјечни.

18:9 И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

18:10 Гледајте да не презрете једнога од малијех овијех; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога.

18:11 Јер син човјечиј дође да изнађе и спасе изгубљено.

18:12 Што вам се чини? Кад има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

18:13 И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нијесу зашле.

18:14 Тако није воља оца вашега небескога да погине један од овијех малијех.

18:15 Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуше, добио си брата својега.

18:16 Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

18:17 Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18:18 Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

18:19 Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, за што се узмоле, даће им отац мој који је на небесима.

18:20 Јер гдје су два или три сабрани у име моје ондје сам ја међу њима.

18:21 Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

18:22 Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

18:23 Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

18:24 И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

18:25 И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

18:26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

18:27 А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

18:28 А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.

18:29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

18:30 А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

18:31 Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

18:32 Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

18:33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

18:34 И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

18:35 Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.