Дан 8 од 90

Мт 19:1–21:46

19:1 И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.

19:2 И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.

19:3 И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?

19:4 А он одговарајући рече им: нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?

19:5 И рече: зато оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

19:6 Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

19:7 Рекоше му: зашто дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?

19:8 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

19:9 Него ја вама кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

19:10 Рекоше му ученици његови: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.

19:11 А он рече им: не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.

19:12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

19:13 Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

19:14 А Исус рече: Оставите дјецу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.

19:15 И метнувши на њих руке отиде оданде.

19:16 И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?

19:17 А он рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.

19:18 Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;

19:19 Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самог себе.

19:20 Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

19:21 Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

19:22 А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

19:23 А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

19:24 И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

19:25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасити?

19:26 А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

19:27 Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо: шта ће дакле бити нама?

19:28 А Исус рече им: заиста вам кажем да ће те ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.

19:29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.

19:30 Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.

20:1 Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

20:2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

20:3 И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени,

20:4 И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

20:5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако.

20:6 И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени?

20:7 Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

20:8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех.

20:9 И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош.

20:10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош.

20:11 И примивши викаху на господара

20:12 Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели.

20:13 А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош?

20:14 Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби.

20:15 Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

20:16 Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех.

20:17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

20:18 Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт;

20:19 И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20:20 Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто.

20:21 А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.

20:22 А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо.

20:23 И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој.

20:24 И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата.

20:25 А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим.

20:26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

20:27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

20:28 Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

20:29 И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи.

20:30 И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:31 А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним?

20:33 Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

20:34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.

21:1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

21:2 Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми.

21:3 И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

21:4 А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

21:5 Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

21:6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

21:7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

21:8 А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

21:9 А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

21:10 И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то?

21:11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

21:12 И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

21:13 И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

21:14 И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

21:15 А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

21:16 И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

21:17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје.

21:18 А ујутру враћајући се у град огладње.

21:19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква.

21:20 И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква!

21:21 А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

21:22 И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

21:23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту?

21:24 А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

21:25 Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте?

21:26 Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка.

21:27 И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

21:28 Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

21:29 А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

21:30 И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

21:31 Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

21:32 Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

21:33 Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

21:34 А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

21:35 И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

21:36 Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

21:37 А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.

21:38 А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

21:39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

21:40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

21:41 Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

21:42 А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

21:43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

21:44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

21:45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

21:46 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.