Дан 9 од 90

Мт 22:1–23:39

22:1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

22:2 Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

22:3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.

22:4 Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

22:5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

22:6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

22:7 А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

22:8 Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

22:9 Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

22:10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

22:11 Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

22:12 И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.

22:13 Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

22:14 Јер су многи звани, али је мало избранијех.

22:15 Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

22:16 И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

22:17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

22:18 Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

22:19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

22:20 И рече им: чији је образ овај и натпис?

22:21 И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.

22:22 И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

22:23 Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

22:24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

22:25 У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

22:26 А тако и други, и трећи, тја до седмога.

22:27 А послије свију умрије и жена.

22:28 О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

22:29 А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.

22:30 Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

22:31 А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:

22:32 Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

22:33 И чувши народ дивљаше се науци његовој.

22:34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

22:35 И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

22:36 Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

22:37 А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

22:38 Ово је прва и највећа заповијест.

22:39 А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.

22:40 О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

22:41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

22:42 Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.

22:43 Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

22:44 Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

22:45 Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

22:46 И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.

23:1 Тада Исус рече к народу и ученицима својим.

23:2 Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

23:3 Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

23:4 Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

23:5 А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

23:6 И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

23:7 И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

23:8 А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

23:9 И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

23:10 Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

23:11 А највећи између вас да вам буде слуга.

23:12 Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

23:13 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

23:14 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

23:15 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе.

23:16 Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је.

23:17 Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

23:18 И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

23:19 Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

23:20 Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

23:21 И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој.

23:22 И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему.

23:23 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

23:24 Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

23:25 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

23:26 Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

23:27 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

23:28 Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

23:29 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

23:30 И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

23:31 Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

23:32 И ви допуните мјеру отаца својијех.

23:33 Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

23:34 Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

23:35 Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром.

23:36 Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

23:37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте!

23:38 Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

23:39 Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.