Дан 57 од 90

2 Пт 2:1–3:18

2:1 А бијаше и лажнијех пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажнијех учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.

2:2 И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.

2:3 И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.

2:4 Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд;

2:5 И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички;

2:6 И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;

2:7 И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;

2:8 Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу;

2:9 Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;

2:10 А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу.

2:11 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда;

2:12 А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће

2:13 Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама;

2:14 Имајући очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве;

2:15 Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна;

2:16 Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково.

2:17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек.

2:18 Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који отскора бјеже од онијех што живе у пријевари.

2:19 И обећавају им слободу а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.

2:20 Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога;

2:21 Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана.

2:22 Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.

3:1 Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,

3:2 Да се опомињете ријечи које су напријед казали свети пророци, и заповијести својијех апостола од Господа и спаса.

3:3 И ово знајте најприје да ће у пошљедње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама,

3:4 И говорити: гдје је обећање доласка његова? Јер откако оци помријеше све стоји тако од почетка створења.

3:5 Јер навалице неће да знаду да су небеса била отприје и земља из воде и усред воде Божијом ријечи.

3:6 Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе.

3:7 А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи.

3:8 Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.

3:9 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.

3:10 Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дјела што су на њој изгорјеће.

3:11 Кад ће се дакле ово све раскопати, каковијем треба вама бити у светом живљењу и побожности,

3:12 Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијега дана, којега ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?

3:13 Али чекамо по обећању његову ново небо и нову земљу, гдје правда живи.

3:14 Зато љубазни, чекајући ово старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру.

3:15 И трпљење Господа нашега држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.

3:16 Као што говори о овоме и у свима својијем посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумјети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.

3:17 А ви дакле, љубазни, знајући напријед, чувајте се да пријеваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;

3:18 Него напредујте у благодати и у познању Господа нашега и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вјечна времена. Амин.

1 Јн 1:1–2:29

1:1 Што бјеше испочетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота:

1:2 И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца, и јави се нама;

1:3 Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с оцем и са сином његовијем Исусом Христом.

1:4 И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.

1:5 И ово је обећање које чусмо од њега и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве.

1:6 Ако речемо да имамо заједницу с њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

1:7 Ако ли у видјелу ходимо, као што је он сам у видјелу, имамо заједницу један с другијем, и крв Исуса Христа, сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.

1:8 Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

1:9 Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.

1:10 Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.

2:1 Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника,

2:2 И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.

2:3 И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо.

2:4 Који говори: познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема;

2:5 А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему.

2:6 Који говори да у њему стоји, и тај треба да ходи као што је он ходио.

2:7 Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте испочетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте испочетка.

2:8 Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли.

2:9 Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами.

2:10 Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема.

2:11 А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.

2:12 Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради.

2:13 Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца.

2:14 Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.

2:15 Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.

2:16 Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета.

2:17 И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довијека.

2:18 Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.

2:19 Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас.

2:20 И ви имате помазање од светога, и знате све.

2:21 Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.

2:22 Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.

2:23 Који се год одриче сина ни оца нема; а који признаје сина, и оца има.

2:24 Ви дакле што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у сину и у оцу.

2:25 И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни.

2:26 Ово вам писах за оне који вас варају.

2:27 И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.

2:28 И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку.

2:29 Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен.