БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 56 од 90

1 Пт 3:1–5:14, 2 Пт 1:1–21 · око 8 мин

1 Пт 3:1–5:14

3:1 А тако и ви жене будите покорне својијем мужевима, да ако који и не вјерују ријечи, женскијем живљењем без ријечи да се добију,

3:2 Кад виде чисто живљење ваше са страхом;

3:3 Ваша љепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;

3:4 Него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено.

3:5 Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својијем мужевима.

3:6 Као што Сара слушаше Авраама, и зваше га господаром; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквога страха.

3:7 Тако и ви мужеви живите са својијем женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунашљеднице благодати живота, да се не смету молитве ваше.

3:8 А најпослије будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;

3:9 Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.

3:10 Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре пријеваре;

3:11 Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мира и нека се држи њега.

3:12 Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истријеби са земље.

3:13 И ко може вама наудити ако узидете за добром?

3:14 Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њихова не бојте се, нити се плашите;

3:15 Него Господа Бога светите у срцима својијем. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.

3:16 С кротошћу и страхом имајте добру савјест, да ако вас опадају за што као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.

3:17 Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.

3:18 Јер и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши тијелом, но оживљевши Духом;

3:19 Којијем сишавши проповиједа и духовима који су у тамници,

3:20 Који некад не хтјеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у вријеме Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јест осам душа, остаде од воде.

3:21 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање тјелесне нечистоте, него обећање добре савјести Богу васкрсенијем Исуса Христа.

3:22 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају га анђели и власти и силе.

4:1 Кад дакле Христос пострада за нас тијелом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада тијелом, престаје од гријеха,

4:2 Да остало вријеме живота у тијелу не живи више жељама човјечијим, него вољи Божијој.

4:3 Јер је доста што смо прошавше вријеме живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрскијем незнабоштвима.

4:4 Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.

4:5 Они ће дати одговор ономе који је готов да суди живима и мртвима.

4:6 Зато се и мртвима проповједи јеванђеље, да приме суд по човјеку тијелом а по Богу да живе духом.

4:7 А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и тријезни у молитвама.

4:8 А прије свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријеха,

4:9 Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;

4:10 И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.

4:11 Ако ко говори, нека говори као ријечи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва вијек вијека. Амин.

4:12 Љубазни! не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се што ново догађа;

4:13 Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава његова, имали радост и весеље.

4:14 Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на њ, а ви га прослављате.

4:15 Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове;

4:16 А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

4:17 Јер је вријеме да се почне суд од куће Божије; ако ли се најприје од вас почне, какав ће бити пошљедак онима што се противе Божијему јеванђељу?

4:18 И кад се праведник једва спасе, безбожник и грјешник гдје ће се јавити?

4:19 Зато и који страдају по вољи Божијој нека му као вјерноме творцу предаду душе своје у добријем дјелима.

5:1 Старјешине које су међу вама молим који сам и сам старјешина и свједок Христова страдања, и имам дјел у слави која ће се јавити:

5:2 Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца;

5:3 Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

5:4 И кад се јави поглавар пастирски, примићете вијенац славе који неће увенути.

5:5 Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.

5:6 Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме.

5:7 Све своје бриге баците на њ, јер се он брине за вас.

5:8 Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.

5:9 Браните се од њега тврђом у вјери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћи по свијету.

5:10 А Бог сваке благодати, који вас позва на вјечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укријепи, да утемељи.

5:11 Њему слава и држава ва вијек вијек. Амин.

5:12 По Силвану, вашему вјерном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, свјетујући и свједочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.

5:13 Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.

5:14 Поздравите један другога цјеливом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.

2 Пт 1:1–21

1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа:

2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашега.

3 Будући да су нам све божанствене силе његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу,

4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате дијел у Божијој природи, ако утечете од тјелеснијех жеља овога свијета.

5 И не само ово окрените све старање своје да покажете у вјери својој добродјетељ, а у добродјетељи разум,

6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лијене нити без плода у познању Господа нашега Исуса Христа.

9 А ко нема овога слијеп је, и пипа заборавивши очишћење од старијех својијех гријеха.

10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погријешити никад;

11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вјечно царство Господа нашега и спаса Исуса Христа.

12 Зато се нећу олијенити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

13 Јер мислим да је право докле сам год у овом тијелу да вас будим опомињањем,

14 Знајући да ћу скоро тијело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15 А трудићу се свакојако да се и по растанку мојему можете опомињати овога;

16 Јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашега Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу његову.

17 Јер он прими од Бога оца част и славу кад дође к њему такови глас: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.

18 И овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори.

19 И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу, ако на видјело које свијетли у тамноме мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашима.

20 И ово знајте најприје да ниједно пророштво књижевно не бива по своме казивању;

21 Јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.