Дан 55 од 90
Јак 5:1–20, 1 Пт 1:1–2:25 · око 7 мин
1 Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.
2 Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;
3 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство на вас: изјешће тијело ваше као огањ. Стекосте богатство у пошљедње дане.
4 Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.
5 Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.
6 Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.
7 Трпите дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.
8 Трпите дакле и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.
9 Не уздишите један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.
10 Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.
11 Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте: јер је Господ милостив и смилује се.
12 А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд.
13 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
14 Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.
15 И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.
16 Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи.
17 Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.
18 И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.
19 Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,
20 Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријеха.
1:1 Од Петра, апостола Исуса Христа, избранијем дошљацима, расијанијем по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији;
1:2 По привиђењу Бога оца, светињом Духа доведенијем у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.
1:3 Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за жив над васкрсенијем Исуса Христа из мртвијех,
1:4 За нашљедство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,
1:5 Које је сила Божија вјером сачувала за спасеније, приправљено да се јави у пошљедње вријеме;
1:6 Којему радујте се, премда сте сад мало (гдје је потребно) жалосни у различнијем напастима,
1:7 Да се кушање ваше вјере много вредније од злата пропадљивога које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;
1:8 Којега не видјевши љубите и којега сад не гледајући но вјерујући га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.
1:9 Примајући крај своје вјере, спасеније душама.
1:10 Које спасеније тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше;
1:11 Испитујући у каково или у које вријеме јављаше Дух Христов у њима, напријед свједочећи за Христове муке и за славе по томе;
1:12 Којима се откри да не самијем себи него нама служаху овијем што вам се сад јави по онима који вам проповједише јеванђеље посланијем с неба Духом светијем, у које анђели желе завирити.
1:13 Зато, љубазни, запрегнувши бедра својега ума будите тријезни, и зацијело се надајте благодати која ће вам се принијети кад дође Исус Христос.
1:14 Као послушна дјеца, не владајући се по првијем жељама у својему незнању,
1:15 Него по свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.
1:16 Јер је писано: будите свети, јер сам ја свет.
1:17 И ако зовете оцем онога, који не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите вријеме својега живљења са страхом,
1:18 Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца;
1:19 Него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета;
1:20 Који је одређен још прије постања свијета, а јавио се у пошљедња времена вас ради,
1:21 Који кроз њега вјерујете Бога који га подиже из мртвијех, и даде му славу, да би ваша вјера и надање било у Бога.
1:22 Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чиста срца љубите добро један другога,
1:23 Као прерођени не од сјемена које трухне, него од оног које не трухне, ријечју живога Бога, која остаје довијека.
1:24 Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде;
1:25 Али ријеч Господња остаје довијека. А ово је ријеч што је објављена међу вама.
2:1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку пријевару и лицемјерје и завист и сва опадања,
2:2 И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;
2:3 Јер окусисте да је благ Господ.
2:4 А кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
2:5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
2:6 Јер у писму стоји написано: ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцјени; и ко њега вјерује неће се постидјети.
2:7 Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стијена саблазни:
2:8 На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени.
2:9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме видјелу своме;
2:10 Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани.
2:11 Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.
2:12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења.
2:13 Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
2:14 Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
2:15 Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи.
2:16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
2:17 Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
2:18 Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
2:19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
2:20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
2:21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом:
2:22 Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем;
2:23 Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди;
2:24 Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте.
2:25 Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех.