Дан 59 од 90

Јд 1:1–25

1 Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљева, званима, који су освећени Богом оцем и одржани Исусом Христом:

2 Милост и мир и љубав да вам се умножи.

3 Љубазни! старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасеније, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну вјеру, која је једанпут дана светима.

4 Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.

5 Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље Мисирске, потом погуби оне који не вјероваше.

6 И анђеле који не држаше својега старјешинства него оставише свој стан чува у вјечнијем оковима под мраком за суд великога дана.

7 Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другијем месом, поставише се углед и муче се у вјечном огњу:

8 Тако дакле и ови што сањајући тијело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле.

9 А МИхаило Аранђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тијело, не смијаше проклета суда да изговори, него рече: Господ нека ти запријети.

10 А ови хуле на оно што не знаду; а што знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају.

11 Тешко њима! јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате падоше, и у буни Кореовој изгибоше.

12 Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које вјетрови преносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из коријена ишчупана;

13 Бијесни валови морски, који се пјене својијем срамотама, звијезде лажне, којима се чува мрак вјечне таме.

14 Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: гле, иде Господ с хиљадама светијех анђела својијех

15 Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све ружне ријечи њихове које безбожни грјешници говорише на њ.

16 Ово су незадовољни викачи, који по жељама својијем живе, и уста њихова говоре поносите ријечи, и за добитак гледају ко је ко.

17 А ви, љубазни, опомињите се ријечи које напријед казаше апостоли Господа нашега Исуса Христа,

18 Јер вам казаше да ће у пошљедње вријеме постати ругачи, који ће ходити по својијем жељама и безбожностима.

19 Ово су они што се одвајају (од јединости вјере), и јесу тјелесни, који духа немају.

20 А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вјером, и молите се Богу Духом светијем.

21 И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милости Господа нашега Исуса Христа за живот вјечни.

22 И тако разликујући једне милујте.

23 А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тијела.

24 А ономе који вас може сачувати без гријеха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости,

25 Јединоме премудроме Богу и спасу нашему, кроз Исуса Христа Господа нашега, слава и величанство, држава и власт прије свију вијекова и сад и у све вијекове. Амин.

Рим 1:1–2:29

1:1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола изабранога за јеванђеље Божије,

1:2 Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима

1:3 О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,

1:4 А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,

1:5 Преко којега примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вјери имена његова;

1:6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

1:7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

1:8 Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.

1:9 Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђељу сина његова, да вас се опомињем без престанка,

1:10 Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

1:11 Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

1:12 То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.

1:13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталијем незнабошцима.

1:14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

1:15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједати јеванђеље.

1:16 Јер се не стидим јеванђеља Христова; јер је сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јеврејину и Грку.

1:17 Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: праведник ће од вјере жив бити.

1:18 Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

1:19 Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

1:20 Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.

1:21 Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.

1:22 Кад се грађаху мудри, полудјеше,

1:23 И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.

1:24 Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;

1:25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин.

1:26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

1:27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.

1:28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,

1:29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

1:30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

1:31 Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

1:32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

2:1 Зато се не можеш изговорити, о човјече који год судиш! јер којијем судом судиш другоме, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

2:2 А знамо да је суд Божиј прав на оне који то чине.

2:3 Него помишљаш ли, о човјече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! да ћеш ти побјећи од суда Божијега?

2:4 Или не мариш за богатство његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

2:5 Него својом дрвености и непокајанијем срцем сабираш себи гњев за дан гњева у који ће се показати праведни суд Бога,

2:6 Који ће дати свакоме по дјелима његовијем:

2:7 Онима дакле који су трпљењем дјела доброга тражили славу и част и нераспадљивост, живот вјечни;

2:8 А онима који се уз пркос супроте истини а покоравају се неправди, немилост и гњев.

2:9 Невоља и туга на сваку душу човјека који чини зло, а најприје Јеврејина и Грка;

2:10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јеврејину и Грку;

2:11 Јер Бог не гледа ко је ко.

2:12 Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагријешише, по закону ће се осудити

2:13 (Јер пред Богом нијесу праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

2:14 Јер кад незнабошци не имајући закона сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон:

2:15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

2:16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему преко Исуса Христа.

2:17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

2:18 И познајеш вољу, и избираш што је боље, јер си научен од закона;

2:19 И мислиш да си вођ слијепима, видјело онима који су у мраку,

2:20 Наказатељ безумнима, учитељ дјеци, који имаш углед разума и истине у закону.

2:21 Учећи дакле другога себе не учиш;

2:22 Проповједајући да се не краде, крадеш; говорећи: не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

2:23 Који се хвалиш законом, а пријеступом закона срамотиш Бога.

2:24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

2:25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

2:26–27 Ако дакле необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

2:28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање који је споља на тијелу;

2:29 Него је оно Јеврејин који је изнутра, и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.