Дан 60 од 90

Рим 3:1–5:21

3:1 Шта је дакле бољи Јеврејин од другијех људи? Или шта помаже обрезање?

3:2 Много свакојако; прво што су им повјерене ријечи Божије.

3:3 А што неки не вјероваше, шта је за то? Еда ће њихово невјерство вјеру Божију укинути?

3:4 Боже сачувај! него Бог нека буде истинит, а човјек сваки лажа, као што стоји написано: да се оправдаш у својијем ријечима, и да побиједиш кад ти стану судити.

3:5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човјеку говорим:

3:6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свијету?

3:7 Јер ако истина Божија у мојом лажи већа постане на славу његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?

3:8 Зашто дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.

3:9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под гријехом,

3:10 Као што стоји написано: ниједнога нема праведна;

3:11 Ниједнога нема разумна, и ниједнога који тражи Бога;

3:12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ниједнога циглог.

3:13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својима варају, и јед је аспидин под уснама њиховима.

3:14 Њихова су уста пуна клетве и грчине.

3:15 Њихове су ноге брзе да прољевају крв.

3:16 На путовима је њиховима раскопавање и невоља;

3:17 И пута мирнога не познаше.

3:18 Нема страха Божијега пред очима њиховима.

3:19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свијет да буде крив Богу;

3:20 Јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.

3:21 А сад се без закона јави правда Божија, посвједочена од закона и од пророка;

3:22 А правда Божија вјером Исуса Христа у све и на све који вјерују; јер нема разлике.

3:23 Јер сви сагријешише и изгубили славу Божију,

3:24 И оправдаће се забадава благодаћу његовом, откупом Исуса Христа.

3:25 Којега постави Бог очишћење вјером у крви његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњијех гријеха;

3:26 У подношењу Божијему, да покаже правду своју у садашње вријеме да је он праведан и да правда онога који је од вјере Исусове.

3:27 Гдје је дакле хвала? Прође. Какијем законом? је ли законом дјела? Не, него законом вјере.

3:28 Мислимо дакле да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.

3:29 Или је само Јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.

3:30 Јер је један Бог који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером. Кваримо ли дакле закон вјером? Боже сачувај! него га још утврђујемо.

4:1 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао?

4:2 Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.

4:3 Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду.

4:4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

4:5 А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.

4:6 Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:

4:7 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.

4:8 Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.

4:9 Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду.

4:10 Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

4:11 И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду;

4:12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.

4:13 Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.

4:14 Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.

4:15 Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.

4:16 Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама,

4:17 (Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:

4:18 Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.

4:19 И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

4:20 И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.

4:21 И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини.

4:22 Зато се и прими њему у правду.

4:23 Али није писано за њега једнога само да му се прими,

4:24 Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,

4:25 Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.

5:1 Оправдавши се дакле вјером, имамо мир с Богом кроз Господа својега Исуса Христа,

5:2 Кроз којега и приступ нађосмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.

5:3 Не само пак то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;

5:4 А трпљење искуство, а искуство надање;

5:5 А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом светијем који је дат нама.

5:6 Јер Христос још кад слаби бјесмо умрије у вријеме своје за безбожнике.

5:7 Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умријети.

5:8 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бијасмо грјешници умрије за нас.

5:9 Много ћемо дакле већма бити кроза њ спасени од гњева кад смо се сад оправдали крвљу његовом.

5:10 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу сина његова док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу његову кад смо се помирили.

5:11 Не само пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа својега Исуса Христа, кроз којега сад примисмо помирење.

5:12 Зато као што кроз једнога човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише.

5:13 Јер гријех бјеше на свијету до закона; али се гријех не примаше кад не бјеше закона;

5:14 Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нијесу сагријешили преступивши као Адам, који је прилика онога који шћадијаше доћи.

5:15 Али дар није тако као гријех; јер кад кроз гријех једнога помријеше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једнога човјека Исуса Христа.

5:16 И дар није као гријех једнога: јер за гријех једнога би осуђење, а дар од многијех гријехова оправдање.

5:17 Јер кад за гријех једнога царова смрт кроз једнога, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једнога Исуса Христа!

5:18 Зато дакле као што за гријех једнога дође осуђење на све људе, тако и правдом једнога дође на све људе оправдање живота.

5:19 Јер као што непослушањем једнога човјека посташе многи грјешни, тако ће и послушањем једнога бити многи праведни.

5:20 А закон дође уз то да се умножи гријех; јер гдје се умножи гријех ондје се још већма умножи благодат,

5:21 Да као што царова гријех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вјечни, кроз Исуса Христа Господа нашега.