Дан 61 од 90

Рим 6:1–8:39

6:1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Боже сачувај!

6:2 Јер који умријесмо гријеху како ћемо још живљети у њему?

6:3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се?

6:4 Тако се с њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвијех славом очином, тако и ми у новом животу да ходимо.

6:5 Јер кад смо једнаки с њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсенијем;

6:6 Знајући ово да се стари наш човјек разапе с њиме, да би се тијело грјешно покварило, да више не бисмо служили гријеху.

6:7 Јер који умрије опрости се од гријеха.

6:8 А ако умријесмо с Христом, вјерујемо да ћемо и живљети с њим,

6:9 Знајући да Христос уста из мртвијех, већ више не умире; смрт више неће обладати њиме.

6:10 Јер што умрије, гријеху умрије једанпут; а што живи, Богу живи.

6:11 Тако и ви дакле држите себе да сте мртви гријеху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашему.

6:12 Да не царује дакле гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у сластима његовијем;

6:13 Нити дајите удова својијех гријеху за оружје неправде; него дајите себе Богу, као који сте живи из мртвијех, и уде своје Богу за оружје правде.

6:14 Јер гријех неће вама обладати, јер нијесте под законом него под благодаћу.

6:15 Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нијесмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

6:16 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте онога кога слушате, или гријеха за смрт, или послушања за правду?

6:17 Хвала дакле Богу што бивши робови гријеху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.

6:18 Опростивши се пак од гријеха постасте слуге правди.

6:19 Као човјек говорим, за слабост вашега тијела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајите уде своје за слуге правди на посвећење.

6:20 Јер кад бијасте робови гријеху, прости бијасте од правде.

6:21 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је онога крај смрт.

6:22 А сад опростивши се од гријеха, и поставши слуге Божије, имате плод свој на посвећење, а крај живот вјечни.

6:23 Јер је плата за гријех смрт, а дар Божиј је живот вјечни у Христу Исусу Господу нашему.

7:1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив?

7:2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.

7:3 Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.

7:4 За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.

7:5 Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.

7:6 А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.

7:7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели.

7:8 А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.

7:9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље,

7:10 А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот.

7:11 Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме.

7:12 Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра.

7:13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу.

7:14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех:

7:15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним.

7:16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

7:17 А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени.

7:18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.

7:19 Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

7:20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени.

7:21 Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

7:22 Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку;

7:23 Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима.

7:24 Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?

7:25 Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме.

8:1 Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по тијелу него по Духу.

8:2 Јер закон духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона грјеховнога и смрти.

8:3 Јер што закону бјеше немогуће, јер бјеше ослабљен тијелом, посла Бог сина својега у обличју тијела грјеховнога, и за гријех осуди гријех у тијелу,

8:4 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по духу;

8:5 Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

8:6 Јер тјелесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

8:7 Јер тјелесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијему нити може.

8:8 А који су у тијелу не могу Богу угодити.

8:9 А ви нијесте у тијелу него у духу; јер Дух Божиј у вама живи. А ако ко нема Духа Христова, он није његов.

8:10 А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво гријеха ради а Дух жив правде ради.

8:11 А ако ли живи у вама Дух онога који је васкрсао Исуса из мртвијех, онај који је подигао Христа из мртвијех оживљеће и ваша смртна тјелеса Духом својијем који живи у вама.

8:12 Тако дакле, браћо, нијесмо дужни тијелу да по тијелу живимо.

8:13 Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живљећете.

8:14 Јер који се владају по духу Божијему они су синови Божији.

8:15 Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите; него примисте Духа посиначкога, којијем вичемо: Ава, оче!

8:16 Овај дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија.

8:17 А кад смо дјеца и нашљедници смо: нашљедници дакле Божији, а сунашљедници Христови: јер с њим страдамо да се с њим и прославимо.

8:18 Јер мислим да страдања садашњега времена нијесу ништа према слави која ће нам се јавити.

8:19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

8:20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу онога који је покори) на над,

8:21 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе дјеце Божије.

8:22 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

8:23 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињења и избављења тијелу својему.

8:24 Јер се надом спасосмо. А над који се види није над; јер кад ко види што, како ће му се надати?

8:25 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

8:26 А тако и Дух помаже нам у нашијем слабостима: јер не знамо за што ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказанијем.

8:27 А онај што испитује срца зна што је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

8:28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намјерењу.

8:29 Јер које напријед позна оне и одреди да буду једнаки обличју сина његова, да би он био прворођени међу многом браћом.

8:30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

8:31 Шта ћемо дакле рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

8:32 Који дакле свога сина не поштедје, него га предаде за све нас, како дакле да нам с њим све не дарује?

8:33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

8:34 Ко ће осудити? Христос Исус који умрије, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

8:35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? или гоњење? или глад? или голотиња? или страх? или мач? као што стоји написано:

8:36 За тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

8:37 Али у свему овоме побјеђујемо онога ради који нас је љубио.

8:38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашему.