Дан 77 од 90
Кол 4:1–18, 1 Сол 1:1–4:18 · око 8 мин
1 Господари! правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате господара на небесима.
2 Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем.
3 Молећи се и за нас уједно да нам Бог отвори врата ријечи, да проповиједамо тајну Христову, за коју сам и свезан,
4 Да је јавим као што ми треба говорити.
5 Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на вријеме.
6 Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.
7 За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и вјерни слуга и другар у Господу,
8 Којега послах к вама за то исто да разбере ко сте ви, и да утјеши срца ваша,
9 С Онисимом вјернијем и љубазнијем братом нашијем, који је од вас. Они ће вам све казати како је овдје.
10 Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко нећак Варнавин, за којега примисте заповијести (ако дође к вама, примите га);
11 И Исус прозвани Јуст, који су из обрезања. Ово су једнини моји помагачи у царству Божијему који ми бише утјеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.
13 Јер ја свједочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу.
14 Поздравља вас Лука љекар љубазни, и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домашњу цркву његову.
16 И кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у Лаодикијској цркви, и ону што је писана у Лаодикију да и ви прочитате.
17 И кажите Архипу: гледај на службу коју си примио у Господу да је довршиш.
18 Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојијех окова. Благодат са свима вама. Амин.
1:1 Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви Солунској у Богу оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.
1:2 Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својима,
1:3 И спомињући без престанка ваше дјело вјере, и труд љубави, и трпљење нада Господа нашега Исуса Христа, пред Богом и оцем нашијем,
1:4 Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш.
1:5 Јер јеванђеље наше не би к вама само у ријечи него и у сили и у Духу светоме, и у великом признању, као што знате какови бисмо међу вама вас ради.
1:6 И ви се угледасте на нас и на Господа примивши ријеч у великој невољи с радошћу Духа светога,
1:7 Тако да постадосте углед свима који вјерују у Маћедонији и у Ахаји.
1:8 Јер се од вас прочу ријеч Господња не само у Маћедонији и Ахаји, него и у свако мјесто изиђе вјера ваша у Бога тако да нам није тријебе што говорити.
1:9 Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу живу и истину,
1:10 И да чекате сина његова с небеса којега васкрсе из мртвијех, Исуса, који нас избавља од гњева који ће доћи.
2:1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;
2:2 Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.
2:3 Јер утјеха наше није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;
2:4 Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.
2:5 Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок;
2:6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех.
2:7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу.
2:8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели.
2:9 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.
2:10 Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете,
2:11 Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју
2:12 Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.
2:13 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете.
2:14 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Јевреја,
2:15 Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе,
2:16 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне гријехе своје свагда; али напошљетку дође гњев на њих.
2:17 А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.
2:18 Зато шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.
2:19 Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку?
2:20 Јер сте ви наша слава и радост.
3:1 Зато не могући више трпљети наумисмо сами остати у Атини,
3:2 И посласмо Тимотија, брата својега и слугу Божијега, и помагача својега у јеванђељу Христову, да вас утврди и утјеши у вјери вашој;
3:3 Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
3:4 Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
3:5 Тога ради и је не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
3:6 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас,
3:7 Зато се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вјером;
3:8 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
3:9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем?
3:10 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.
3:11 А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
3:12 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама.
3:13 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин.
4:1 Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.
4:2 Јер знате какве вам заповијести дадосмо кроз Господа Исуса.
4:3 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,
4:4 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,
4:5 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;
4:6 И да не преступате и закидате у ствари брата својега; јер ће Господ покајати све то, као што вам и прије казасмо и посвједочисмо.
4:7 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.
4:8 Који дакле одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је дао светога Духа својега у вас.
4:9 А за братољубље не требујете да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
4:10 Јер то чините са свом браћом по цијелој Маћедонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,
4:11 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својијем рукама, као што вам заповједисмо;
4:12 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете.
4:13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају нада;
4:14 Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим.
4:15 Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи онијех који су помрли.
4:16 Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;
4:17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
4:18 Тако утјешавајте један другога овијем ријечима.