Дан 80 од 90

2 Тим 1:1–4:22

1:1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу,

1:2 Тимотију, љубазноме сину, благодат, милост, мир од Бога оца и Христа Исуса Господа нашега.

1:3 Захваљујем Богу којему служим од прародитеља чистом савјести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својијем дан и ноћ,

1:4 Желећи да те видим, опомињући се суза твојијех, да се радости испуним;

1:5 Опомињући се нелицемјерне у теби вјере која се усели најприје у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а увјерен сам да је и у теби;

1:6 Заради којега узрока напомињем ти да погријеваш дар Божиј који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе.

1:7 Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте.

1:8 Не постиди се дакле свједочанства Господа нашега Исуса Христа, ни мене сужња његова; него пострадај с јеванђељем Христовијем по сили Бога,

1:9 Који нас спасе и призва звањем светијем, не по дјелима нашима, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу прије времена вјечнијех;

1:10 А сад се показа у доласку спаситеља нашега Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем;

1:11 За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца.

1:12 Заради којега узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме вјеровах, и увјерен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај.

1:13 Имај у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса.

1:14 Добри аманет сачувај Духом светијем који живи у нама.

1:15 Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген.

1:16 А Господ да да милост Онисифорову дому; јер ме много пута утјеши, и окова мојијех не постидје се;

1:17 Него дошавши у Рим потражи ме још с већијем старањем и нађе.

1:18 Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.

2:1 Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;

2:2 И што си чуо од мене пред многијем свједоцима, оно предај вјернијем људима, који ће бити вриједни и друге научити.

2:3 Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;

2:4 Јер се никакав војник не заплеће у трговине овога свијета да угоди војводи.

2:5 Ако и војује, не добија вијенца ако право не војује.

2:6 Радин који се труди најприје треба да окуси од рода.

2:7 Разумиј што говорим; а Господ да ти да разум у свему.

2:8 Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвијех, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему,

2:9 У којему трпим зло до самијех окова као злочинац; али се ријеч Божија не веже.

2:10 Зато трпим све избранијех ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вјечном.

2:11 Истинита је ријеч: ако с њим умријесмо, то ћемо с њим и оживљети.

2:12 Ако трпимо, с њим ћемо и царовати. Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи.

2:13 Ако не вјерујемо, он остаје вјеран; јер се сам себе не може одрећи.

2:14 Ово напомињи, и посвједочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.

2:15 Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидјети, и право управља ријечју истине.

2:16 А поганијех празнијех разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,

2:17 И ријеч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,

2:18 Који у истини погријешише говорећи да је васкрсеније већ било; и сметају вјеру некијех.

2:19 Тврдо дакле стоји темељ Божиј имајући овај печат: позна Господ своје; и: да отступи од неправде сваки који спомиње име Господње.

2:20 А у великоме дому нијесу суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

2:21 Ако дакле ко очисти себе од овога, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дјело.

2:22 Бјежи од жеља младости, а држи се правде, вјере, љубави, мира, са свима који призивљу Господа од чистога срца;

2:23 А лудијех и празнијех запиткивања клони се знајући да рађају свађе.

2:24 А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,

2:25 И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,

2:26 И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.

3:1 Али ово знај да ће у пошљедње дане настати времена тешка.

3:2 Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

3:3 Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бијесни, недоброљубиви,

3:4 Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,

3:5 Који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. И овијех се клони.

3:6 Јер су од овијех они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гријесима и воде их различне жеље,

3:7 Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине.

3:8 Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, невјешти у вјери.

3:9 Али неће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и онијех што поста.

3:10 А ти си се угледао на моју науку, живљење, намјеру, вјеру, сношење, љубав, трпљење,

3:11 Протјеривања, страдања, какова ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, какова протјеривања поднесох, и од свију ме избави Господ.

3:12 А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.

3:13 А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.

3:14 Али ти стој у томе што си научио и што ти је повјерено, знајући од кога си се научио,

3:15 И будући да из малена умијеш света писма, која те могу умудрити на спасеније у Христа Исуса.

3:16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,

3:17 Да буде савршен човјек Божиј, за свако добро дјело приправљен.

4:1 Заклињем те дакле пред Богом и Господом нашијем Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком његовијем и царством његовијем:

4:2 Проповиједај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме, покарај, запријети, умоли са свакијем сношењем и учењем;

4:3 Јер ће доћи вријеме кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,

4:4 И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.

4:5 А ти буди тријезан у свачему, трпи зло, учини дјело јеванђелиста, службу своју сврши.

4:6 Јер ја се већ жртвујем, и вријеме мојега одласка наста.

4:7 Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах.

4:8 Даље дакле мени је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују његову доласку.

4:9 Постарај се да дођеш брзо к мени;

4:10 Јер ме Димас остави, омиљевши му садашњи свијет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.

4:11 Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.

4:12 А Тихика послао сам у Ефес.

4:13 Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.

4:14 Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по дјелу његову.

4:15 Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашијем ријечима.

4:16 У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!

4:17 Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповиједање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавовијех.

4:18 И Господ ће ме избавити од свакога зла дјела, и сачуваће ме за царство своје небеско; којему слава ва вијек вијека. Амин.

4:19 Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.

4:20 Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесна.

4:21 Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.

4:22 Господ Исус Христос са духом твојијем. Благодат с вама. Амин.

Тит 1:1–16

1 Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,

2 За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,

3 А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,

4 Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.

5 Зато те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,

6 Ако је ко без мане, једне жене муж, и има вјерну дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.

7 Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

8 Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

9 Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

10 Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,

11 Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

12 А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.

13 Сведочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,

14 Не слушајући Јеврејскијех гаталица ни заповијести људи који се одвраћају од истине.

15 Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.

16 Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.