Дан 81 од 90

Тит 2:1–3:15

2:1 А ти говори што пристоји здравој науци:

2:2 Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

2:3 Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

2:4 Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

2:5 Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

2:6 Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

2:7 А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

2:8 Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.

2:9 Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

2:10 Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

2:11 Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

2:12 Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

2:13 Чекајући блажена нада и јављања славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

2:14 Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

2:15 Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу да те нико не презире.

3:1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

3:2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

3:3 Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

3:4 А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

3:5 Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога,

3:6 Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

3:7 Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

3:8 Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

3:9 А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

3:10 Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

3:11 Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

3:12 Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

3:13 Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

3:14 Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

3:15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.

Флм 1:1–25

1 Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазноме и помагачу нашему,

2 И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашему другару у војевању, и домашњој твојој цркви:

3 Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

4 Захваљујем Богу својему спомињући те свагда у молитвама својима,

5 Чувши љубав твоју и вјеру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:

6 Да твоја вјера, коју имамо заједно, буде силна у познању свакога добра, које имате у Христу Исусу.

7 Јер имам велику радост и утјеху ради љубави твоје, што срца светијех починуше кроза те, брате!

8 Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповиједам што је потребно,

9 Али опет молим љубави ради, ја који сам такови као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;

10 Молимо те за својега сина Онисима, којега родих у оковима својима;

11 Који је теби негда био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, којега послах теби натраг;

12 А ти га, то јест, моје срце прими.

13 Ја га шћадијах да задржим код себе, да ми мјесто тебе послужи у оковима јеванђеља;

14 Али без твоје воље не хтједох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.

15 Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко вријеме да га добијеш вјечно,

16 Не више као роба, него више од роба, брата љубазнога, а особито мени, акамоли теби, и по тијелу и у Господу.

17 Ако дакле држиш мене за својега другара, прими њега као мене.

18 Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.

19 Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не речем да си и сам себе мени дужан.

20 Да брате! да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.

21 Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.

22 А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.

23 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.

24 Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем. Амин.

Јев 1:1–2:18

1:1 Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,

1:2 Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.

1:3 Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,

1:4 И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

1:5 Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.

1:6 И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији.

1:7 Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

1:8 А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.

1:9 Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.

1:10 И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:

1:11 Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина,

1:12 И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати.

1:13 А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

1:14 Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?

2:1 Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.

2:2 Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

2:3 Како ћемо побјећи на маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама,

2:4 Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздијељивањем по својој вољи.

2:5 Јер Бог не покори анђелима васинога свијета, који иде и о коме говоримо.

2:6 Али неко посвједочи негдје говорећи: шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш?

2:7 Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех:

2:8 Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено.

2:9 А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

2:10 Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем.

2:11 Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се назвати их браћом

2:12 Говорећи: објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те.

2:13 И опет: ја ћу се у њега уздати. И опет: ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог.

2:14 Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола;

2:15 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

2:16 Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Авраамова.

2:17 Зато бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне.

2:18 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.