Дан 84 од 90

Јев 11:1–12:29

11:1 Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

11:2 Јер у њој стари добише свједочанство.

11:3 Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

11:4 Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

11:5 Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

11:6 А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

11:7 Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

11:8 Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

11:9 Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога.

11:10 Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11:11 Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

11:12 Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

11:13 У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

11:14 Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

11:15 И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

11:16 Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

11:17 Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

11:18 У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме;

11:19 Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику.

11:20 Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

11:21 Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

11:22 Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

11:23 Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и побојаше се заповијести цареве.

11:24 Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове;

11:25 И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост гријеха:

11:26 Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату.

11:27 Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше.

11:28 Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

11:29 Вјером пријеђоше Црвено Море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

11:30 Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

11:31 Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем.

11:32 И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима,

11:33 Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

11:34 Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе;

11:35 Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније;

11:36 А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

11:37 Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

11:38 Којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.

11:39 И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања;

11:40 Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

12:1 Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

12:2 Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

12:3 Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

12:4 Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

12:5 И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

12:6 Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

12:7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

12:8 Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

12:9 Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

12:10 Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

12:11 Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

12:12 Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

12:13 И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

12:14 Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.

12:15 Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

12:16 Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

12:17 Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

12:18 Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,

12:19 И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

12:20 Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

12:21 И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.

12:22 Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

12:23 К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

12:24 И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

12:25 Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,

12:26 Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

12:27 А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

12:28 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

12:29 Јер је Бог наш огањ који спаљује.