Дан 83 од 90

Јев 8:1–10:39

8:1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таковога поглавара свештеничкога који сједи с десне стране пријестола величине на небесима;

8:2 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.

8:3 Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и овај што има што ће принијети.

8:4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

8:5 Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

8:6 А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди.

8:7 Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста.

8:8 Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;

8:9 Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

8:10 Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

8:11 И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.

8:12 Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

8:13 А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја.

9:1 Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

9:2 Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

9:3 А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

9:4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

9:5 А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

9:6 А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

9:7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

9:8 Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9:9 Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

9:10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

9:11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

9:12 Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

9:13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

9:14 Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

9:15 И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

9:16 Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

9:17 Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

9:18 Јер ни први није утврђен без крви.

9:19 Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

9:20 Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

9:21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

9:22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

9:23 Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

9:24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

9:25 Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

9:26 Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

9:27 И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

9:28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.

10:1 Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

10:2 Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

10:3 Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

10:4 Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

10:5 Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

10:6 Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

10:7 Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

10:8 И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

10:9 Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10:10 По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

10:11 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

10:12 А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

10:13 Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

10:14 Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

10:15 А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

10:16 Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

10:17 И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

10:18 А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

10:19 Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

10:20 Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

10:21 И свештеника великога над домом Божијим:

10:22 Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

10:23 Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

10:24 И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

10:25 Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

10:26 Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

10:27 Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

10:28 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

10:29 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

10:30 Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

10:31 Страшно је упасти у руке Бога живога.

10:32 Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

10:33 Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

10:34 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

10:35 Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

10:36 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

10:37 Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

10:38 А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

10:39 А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.