Дан 6 од 30

Пс 29:1–33:22

29:1 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.

29:2 Дајте Господу славу имена његова. Поклоните се Господу у светој красоти.

29:3 Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.

29:4 Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.

29:5 Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре Ливанске.

29:6 Као теле скачу од њега; Ливан и Сирион као млад биво.

29:7 Глас Господњи сипа пламен огњени.

29:8 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.

29:9 Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одијело; и у цркви његовој све говори о слави његовој.

29:10 Господ је сједио над потопом, и сједјеће Господ као цар увијек.

29:11 Господ ће дати силу народу својему, Господ ће благословити народ свој миром.

30:1 Узвишиваћу те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете.

30:2 Господе, Боже мој! завиках к теби, и исцијелио си ме.

30:3 Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб.

30:4 Појте Господу, свеци његови, и славите свето име његово.

30:5 Гњев је његов за тренуће ока, а до живота милост његова, вечером долази плач, а јутром радост.

30:6 И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека.

30:7 Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.

30:8 Тада тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:

30:9 "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју?

30:10 Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник."

30:11 И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, опаса ме весељем.

30:12 Зато ће ти пјевати слава слава моја и не ће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу те хвалити.

31:1 У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

31:2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.

31:3 Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.

31:4 Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.

31:5 У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!

31:6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

31:7 Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

31:8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.

31:9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

31:10 Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше.

31:11 Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене.

31:12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

31:13 Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

31:14 А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој.

31:15 У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне.

31:16 Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом.

31:17 Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

31:18 Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом.

31:19 Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим!

31:20 Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.

31:21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

31:22 Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.

31:23 Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

31:24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

32:1 Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.

32:2 Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.

32:3 Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.

32:4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.

32:5 Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.

32:6 Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.

32:7 Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.

32:8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.

32:9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.

32:10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.

32:11 Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.

33:1 Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.

33:2 Славите Господа гуслама, ударајте му у псалтир од десет жица.

33:3 Пјевајте му пјесму нову, сложно ударајте подвикујући;

33:4 Јер је права ријеч Господња, и свако дјело његово истинито.

33:5 Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.

33:6 Ријечју Господњом небеса се створише, и духом уста његовијех сва војска њихова.

33:7 Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

33:8 Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред њим све што живи по васиљеној;

33:9 Јер он рече, и постаде; он заповједи, и показа се.

33:10 Господ разбија намјере незнабошцима, уништава помисли народима.

33:11 Намјера је Господња тврда довијека, мисли срца његова од кољена на кољено.

33:12 Благо народу, којему је Бог Господ, племену, које је он изабрао себи за наслијеђе.

33:13 С неба гледа Господ, види све синове људске;

33:14 С пријестола, на коме сједи, погледа на све који живе на земљи.

33:15 Он је створио сва срца њихова, он и зна сва дјела њихова.

33:16 Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;

33:17 Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.

33:18 Гле, око је Господње на онима који га се боје, и на онима који чекају милост његову.

33:19 Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.

33:20 Душа се наша узда у Господа; он је помоћ наша и штит наш.

33:21 О њему се весели срце наше; јер се у свето име његово уздамо.

33:22 Да буде милост твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у тебе.