Дан 102 од 365
5 Мој 24:1–26:19, Лк 11:23–41, Приче 23:20–35
Стари завет
24:1 Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њојзи штогод ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.
24:2 А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другога,
24:3 Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,
24:4 Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она оскврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се гријеши земља коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.
24:5 Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакога посла; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.
24:6 Нико да не узима у залогу жрвња горњега ни доњега, јер би узео душу у залогу.
24:7 Ко се нађе да је украо човјека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе.
24:8 Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповиједио, држите и чините.
24:9 Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изидосте из Мисира.
24:10 Кад ти је ближњи твој дужан што му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог;
24:11 Него стој напољу, а човјек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.
24:12 Ако је сиромах, не спавај са залогом његовијем;
24:13 Него му врати залог његов до захода сунчанога, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.
24:14 Немој занијети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у мјесту твојем.
24:15 Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тијем душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти гријех.
24:16 Нека не гину оцеви за синове ни синови за оцеве; сваки за свој гријех нека гине.
24:17 Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици.
24:18 Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповиједам да ово чиниш.
24:19 Кад жањеш љетину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих.
24:20 Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку, сироти и удовици.
24:21 Кад береш виноград свој, не пабирчи што обереш; нека дошљаку, сироти и удовици.
24:22 И опомињи се да се био роб у земљи Мисирској; зато ти ја заповиједам да ово чиниш.
25:1 Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају а кривога нека осуде.
25:2 И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповједи да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.
25:3 До четрдесет удараца нека заповједи да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.
25:4 Немој завезати уста волу кад врше.
25:5 Кад браћа живе заједно па умре један од њих без дјеце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другога; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност дјеверску.
25:6 И први син којега она роди нека се назове именом брата његова умрлога, да не погине име његово у Израиљу.
25:7 Ако ли онај човјек не би хтио узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старјешине, и рече: неће дјевер мој да подигне брату својему сјемена у Израиљу, неће да ми учини дужности дјеверске.
25:8 Тада нека га дозову старјешине мјеста онога и разговоре се с њим; па ако се он упре и рече: нећу да је узмем;
25:9 Онда нека приступи к њему снаха његова пред старјешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека рече: тако ваља да буде човјеку који неће да зида куће брата својега.
25:10 И он нека се зове у Израиљу: дом босога.
25:11 Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једнога да отме мужа својега из руке другога који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.
25:12 Отсијеци јој руку; нека не жали око твоје.
25:13 Немој имати у торби својој двојаку мјеру, велику и малу.
25:14 Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.
25:15 Мјера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продуљили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
25:16 Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.
25:17 Опомињи се шта ти је учинио Амалик на путу кад иђасте из Мисира,
25:18 Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.
25:19 Зато кад те Господ Бог твој смири од свијех непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.
26:1 А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у нашљедство, и наслиједиш је и населиш се у њој.
26:2 Узми првина од свакога воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на мјесто које Господ Бог твој изабере да ондје настани име своје,
26:3 И дошавши к свештенику који буде онда реци му: признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ Бог заклео оцима нашим да ће нам је дати.
26:4 А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твојега.
26:5 Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: отац мој бијаше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би ондје дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју.
26:6 Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.
26:7 И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу.
26:8 И изведе нас Господ из Мисира руком крјепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима.
26:9 И доведе нас на ово мјесто, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млијеко и мед.
26:10 Зато сад ево донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим.
26:11 И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твојему, ти и Левит и дошљак који је код тебе .
26:12 А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у мјестима твојим и насите се,
26:13 Онда реци пред Господом Богом својим: изнесох из дома својега што је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвијем по заповијести коју си ми заповиједио, не преступих заповијести твојих нити заборавих;
26:14 Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога својега, учиних све како си ми заповједио.
26:15 Погледај из светога стана својега с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју се нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млијеко и мед.
26:16 Данас ти Господ Бог твој заповиједа да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца својега и од све душе своје.
26:17 Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путовима његовијем и држати уредбе његове, и заповијести његове и законе његове, и да ћеш слушати глас његов.
26:18 А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао све заповијести његове;
26:19 И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу својему, као што ти је говорио.
Нови завет
23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24 Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 И дошавши нађе пометен и украшен.
26 Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.
27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28 А он рече: благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.
29 А народу који се скупљаше стаде говорити: род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.
31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.
32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.
33 Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто, нити под суд, него на свијећњак да виде свјетлост који улазе.
34 Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.
35 Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.
36 Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће свијетло као кад те свијећа обасјава свјетлошћу.
37 А кад говораше, мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.
38 А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.
39 А Господ рече му: сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40 Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41 Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
Мудрост
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Слушај оца својега који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 Јер је курва дубока јама, а тијесан студенац туђа жена.
28 Она и засједа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Коме: јаох? коме: куку? коме свађа? коме вика? коме ране ни за што? коме црвен у очима?
30 Који сједе код вина, који иду те траже растворена вина.
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 На пошљедак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 Рећи ћеш: избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осјетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.