Дан 101 од 365

5 Мој 23:1–25

1 У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен.

2 У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето кољено његово да не улази у сабор Господњи.

3 Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето кољено њихово, да не улази у сабор Господњи довијека.

4 Зато што не изидоше пред вас с хљебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама сина Веорова из Феторе у Месопотамији да те прокуне,

5 Премда не хтје Господ Бог твој слушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов јер те милова Господ Бог твој.

6 Не тражи мира њихова ни добра њихова нигда за свога вијека.

7 Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој.

8 Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи.

9 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари.

10 Ако се међу вама ко оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиде иза окола и не улази у око.

11 А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у око.

12 И имај мјесто иза окола гдје ћеш излазити напоље.

13 И имај лопатицу у оправи својој, па кад изидеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју.

14 Јер Господ Бог твој иде усред окола твојега да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је око твој свет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе.

15 Немој издати слуге господару његову, који утече к теби од господара својега;

16 Него нека остане код тебе, усред тебе, у мјесту које изабере у којем граду твом, гдје му буде драго; немој га цвијелити.

17 Да не буде курве између кћери Израиљевијех, ни аџувана између синова Израиљевих.

18 Не носи у дом Господа Бога својега ни по каком завјету плате курвине ни цијене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим.

19 Не даји на добит брату својему ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит.

20 Странцу подај на добит, али брату својему немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наслиједиш.

21 Кад учиниш завјет Господу Богу својему, не оклијевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби гријех.

22 Ако ли се не завјетујеш, неће бити на теби гријеха.

23 Што ти изиде из уста, оно држи и учини, као што завјетујеш Господу Богу својему драговољно, што изречеш устима својим.

24 Кад уђеш у виноград ближњега својега, можеш јести грожђа по вољи док се не наситиш; али га не мећи у суд свој.

25 Кад уђеш у усјев ближњега својега, можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усјев ближњега својега.

Лк 11:1–22

1 И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

2 А он им рече: кад се молите Богу говорите: оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

3 Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

4 И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

5 И рече им: који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

7 А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?

13 Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега?

14 И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

15 А неки од њих рекоше: помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

16 А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

17 А он знајући помисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

18 Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

Пс 44:1–26

1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

4 Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5 С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7 Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10 Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

12 У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

13 Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16 Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17 Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

18 Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

20 Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

21 Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

22 А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24 Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?

25 Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.