Дан 100 од 365

5 Мој 21:1–22:30

21:1 Кад се нађе убијен човјек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, гдје лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,

21:2 Тада нека изиду старјешине твоје и судије твоје, и нека измјере од убијенога до градова који су око њега.

21:3 Па који град буде најближе убијенога, старјешине онога града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,

21:4 И нека одведу старјешине онога града ту јуницу у пусту долину гдје се не копа ни сије, и нека закољу јуницу ондје у долини.

21:5 Потом нека приступе свештеници синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховијем ријечима да остаје свака распра и свака штета;

21:6 И све старјешине онога града који буду најближе убијенога нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,

21:7 И тврдећи нека реку: руке наше нијесу пролиле ове крви нити су очи наше видјеле;

21:8 Милостив буди народу својему Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праве крви на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.

21:9 И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш што је право пред Господом.

21:10 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.

21:11 И угледаш у робљу лијепу жену, и омили ти да би је хтио узети за жену,

21:12 Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;

21:13 И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека сједи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цио мјесец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.

21:14 Ако ти послије не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.

21:15 Ко би имао двије жене, једну милу а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,

21:16 Онда кад дође вријеме да подијели синовима својим што има, не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

21:17 Него за првенаца нека призна сина од немиле и даде му два дијела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.

21:18 Ко би имао сина самовољна и непокорна, који на слуша оца својега ни матере своје, и којега они и караше па опет не слуша,

21:19 Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старјешинама града својега на врата мјеста својега,

21:20 И нека кажу старјешинама града својега: овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.

21:21 Тада сви људи онога мјеста нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.

21:22 Ко згријеши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и објесиш га на дрво,

21:23 Нека не преноћи тијело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је објешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.

22:1 Кад видиш вола или овцу брата својега гдје лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату својему.

22:2 Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.

22:3 Тако учини и с магарцем његовијем и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата својега изгубљеном, кад је изгуби а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.

22:4 Кад видиш магарца или вола брата својега гдје је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.

22:5 Жена да не носи мушкога одијела нити човјек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.

22:6 Кад наиђеш путем на гнијездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.

22:7 Него пусти мајку а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продуљили дани.

22:8 Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крви на дом свој, кад би ко пао с њега.

22:9 Не сиј у винограду својем другога сјемена да не би оскврнио и род од сјемена које посијеш и род виноградски.

22:10 Не ори на волу и на магарцу заједно.

22:11 Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.

22:12 Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.

22:13 Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,

22:14 Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње дјевојаштва;

22:15 Тада отац дјевојчин и мати нека узму и донесу знаке дјевојаштва њезина пред старјешине града својега на врата,

22:16 И нека рече отац дјевојчин старјешинама: ову кћер своју дадох овому човјеку за жену, а он мрзи на њу,

22:17 И даде прилику да се говори о њој рекав: не нађох у твоје кћери дјевојаштва; а ево знака дјевојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старјешинама градским.

22:18 Тада старјешина града онога нека узму мужа њезина и накарају га,

22:19 И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека даду оцу дјевојчину зато што је изнио рђав глас на дјевојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.

22:20 Али ако буде истина, да се није нашло дјевојаштво у дјевојке,

22:21 Тада нека изведу дјевојку на врат оца њезина, и нека је заспу камењем људи онога мјеста да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца својега. Тако извади зло из себе.

22:22 Ако се ко ухвати гдје лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човјек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.

22:23 Кад дјевојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у мјесту и облежи је,

22:24 Изведите их обоје на врата онога мјеста, и заспите их камењем да погину, дјевојку што није викала у мјесту, а човјека што је осрамотио жену ближњега својега. Тако извади зло из себе.

22:25 Ако ли у пољу нађе човјек дјевојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човјек који је облежа;

22:26 А дјевојци не чини ништа, није учинила гријеха који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњега својега и убије га, таква је и та ствар;

22:27 Јер нађе је у пољу, и дјевојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.

22:28 Ако ко нађе дјевојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,

22:29 Тада човјек онај који је легао с њом да да оцу дјевојчину педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.

22:30 Нико да се не жени женом оца својега, ни да открије скута оца својега.

Лк 10:23–42

23 И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.

24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

25 И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

26 А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

27 А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.

28 Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.

29 А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?

30 А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31 А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

32 А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

35 И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36 Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37 А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.

38 А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39 И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

40 А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

42 А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.

Приче 23:8–19

8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне ријечи своје.

9 Пред безумнијем не говори, јер неће марити за мудрост бесједе твоје.

10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.

11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.

12 Обрати к науци срце своје и уши своје к ријечима мудријем.

13 Не украћуј кара дјетету; кад га бијеш прутом, неће умријети.

14 Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.

15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;

16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.

17 Срце твоје нека не завиди грјешницима, него буди у страху Господњем вазда.

18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.

19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.