Дан 99 од 365

5 Мој 18:1–20:20

18:1 Свештеници Левити и све племе Левијево да немају дијела ни нашљедства с осталијем синовима Израиљевијем; нека једу огњене жртве Господње и његово нашљедство.

18:2 Нашљедства дакле да немају међу браћом својом: Господ је нашљедство њихово, као што им је казао.

18:3 Али ово припада свештеницима од народа, од онијех који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обје вилице и желудац.

18:4 Првине од жита својега, од вина својега и од уља својега, и првине од вуне с оваца својих подај му.

18:5 Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довијека.

18:6 И кад дође који Левит из којега год мјеста твојега из свега Израиља, гдје настава, кад дође по жељи душе своје у мјесто које изабере Господ,

18:7 Нека служи у име Господа Бога својега као и друга браћа његова Левити, који ондје стоје пред Господом.

18:8 Нека једу једнак дио, осим онога што би које продао у породици отаца својих.

18:9 Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дјела онијех народа.

18:10 Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник,

18:11 Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар ни који пита мртве.

18:12 Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.

18:13 Држи се сасвијем Господа Бога својега.

18:14 Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.

18:15 Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

18:16 По свему што си искао од Господа Бога својега на Хориву на дан сабора својега говорећи: да више не чујем гласа Господа Бога својега и да више не гледам огња тога великога, да не погинем.

18:17 Зато ми рече Господ: добро рекоше што рекоше.

18:18 Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповједим.

18:19 А ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.

18:20 Али пророк који би се усудио говорити што у моје име што му ја не заповиједим да говори, или који би говорио у име других богова, таки пророк да се погуби.

18:21 Ако ли речеш у срцу својем: како ћемо познати ријеч које није Господ рекао?

18:22 Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.

19:1 Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наслиједиш и настаниш се по градовима њиховијем и по кућама њиховијем,

19:2 Одвој три града усред земље своје, коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш,

19:3 Начини пут, и раздијели на троје крајеве земље своје, коју ти да Господ Бог твој у нашљедство, па нека бјежи онамо сваки крвник.

19:4 А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњега својега нехотице, не мрзивши прије на њ,

19:5 Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сијече дрва, па би замахнуо сјекиром у руци својој да посијече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњега његова тако да умре он нека утече у који од тијех градова да остане жив,

19:6 Да не би осветник потјерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеку путу и убио га, премда није заслужио смрти, јер није прије мрзио на њ.

19:7 Зато ти заповиједам и велим: три града одвој.

19:8 А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,

19:9 Ако уздржиш и уствориш све ове заповијести, које ти ја данас заповиједам, да љубиш Господа Бога својега и ходиш путовима његовијем свагда, онда додај још три града осим она три,

19:10 Да се не прољева крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство, и да не буде на теби крв.

19:11 Али ако ко мрзи на ближњега својега и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тијех градова,

19:12 Онда старјешине мјеста његова нека пошљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.

19:13 Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.

19:14 Не помичи међе близњега својега коју поставе стари у нашљедству твојем које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наслиједиш.

19:15 Нека не устаје један свједок на човјека ни за како зло и ни за какав гријех између свијех гријеха који се чине, него на ријечима два или три свједока да остаје ствар.

19:16 Ако би устао лажан свједок на кога да свједочи на њега да се одмеће Бога,

19:17 Онда нека стану та два човјека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то вријеме;

19:18 И нека добро испитају судије; ако свједок онај буде лажан свједок и лажно свједочи на брата својега,

19:19 Учините му онако како је он мислио учинити брату својему; и извади зло из себе,

19:20 Да се остали чувши то боје, и у напредак више не чине тако зло усред тебе.

19:21 Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.

20:1 Кад отидеш на војску на непријатеља својега и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље Мисирске.

20:2 И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,

20:3 И нека им рече: слушај Израиљу! ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.

20:4 Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.

20:5 Потом и војводе нека проговоре народу, и реку: ко је саградио нову кућу а није почео сједети у њој? нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео сједети у њој.

20:6 И ко је посадио виноград а још га није брао? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

20:7 И ко је испросио дјевојку а још је није одвео? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.

20:8 Још и ово нека кажу војводе народу и реку: ко је страшив и трне му срце? нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

20:9 И кад војводе изговоре народу, онда нека намјесте главаре од чета пред народ.

20:10 Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.

20:11 Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.

20:12 Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом, тада га биј.

20:13 И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.

20:14 А жене и дјецу и стоку и што год буде у граду, сав плијен у њему отми, и једи плијен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.

20:15 Тако чини са свијем градовима, који су далеко од тебе и нијесу од градова овијех народа.

20:16 А у градовима овијех народа, које ти Господ Бог твој даје у нашљедство, не остави у животу ниједне душе живе.

20:17 Него их затри сасвијем Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповједио Господ Бог твој.

20:18 Да вас не науче чинити гадна дјела која чинише боговима својим, и да ме згријешите Господу Богу својему.

20:19 Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његовијех сјекиром; јер можеш с њих јести, зато их не сијеци; јер дрво пољско је ли човјек да уђе у град испред тебе?

20:20 Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сијеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.

Лк 10:1–22

1 А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

2 А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

5 У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

6 И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7 А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

8 И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

9 И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

11 И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.

13 Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15 И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

18 А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

22 И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.

Приче 23:1–7

1 Кад сједеш да једеш с господином, пази добро што је пред тобом.

2 Иначе би сатјерао себи нож у грло, ако би био лаком.

3 Не жели преслачака његовијех, јер су лажна храна.

4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.

5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? јер начини себи крила и као орао одлети у небо.

6 Не једи хљеба у завидљивца, и не жели преслачака његовијех.

7 Јер како он тебе цијени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: једи и пиј; али срце његово није с тобом.