Дан 98 од 365

5 Мој 16:1–17:20

16:1 Држи мјесец Авив, те слави пасху Господу Богу својему, јер мјесеца Авива извео те је Господ Бог твој из Мисира ноћу.

16:2 И закољи пасху Господу Богу својему, од крупне и ситне стоке, на мјесту које изабере Господ да ондје настани име своје.

16:3 Не једи с њом хљеба киселога; седам дана једи с њом пријесан хљеб, хљеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље Мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив.

16:4 И да се не види у тебе квасац за седам дана нигдје међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече.

16:5 Не можеш клати пасхе на сваком мјесту свом који ти да Господ Бог твој;

16:6 Него на мјесту које изабере Господ Бог твој да ондје настани име своје, ондје кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто вријеме кад си пошао из Мисира.

16:7 А пеци је и једи на мјесту које изабере Господ Бог твој; и сјутрадан вративши се иди у своје шаторе.

16:8 Шест дана једи пријесне хљебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа.

16:9 Седам недјеља наброј; кад стане срп радити по љетини, онда почни бројити седам недјеља.

16:10 Тада празнуј празник недјеља Господу Богу својему; што можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој.

16:11 И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у мјесту твојем, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на мјесту које изабере Господ Бог твој да ондје настани име своје.

16:12 И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове.

16:13 Празник сјеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна својега и из каце своје.

16:14 И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у мјесту твојем.

16:15 Седам дана празнуј празник Господу Богу својему на мјесту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој љетини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео.

16:16 Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твојега на мјесто које изабере: на празник пријеснијех хљебова, на празник недјеља и на празник сјеница, али нико да не дође празан пред Господа;

16:17 Него сваки с даром од онога што има, према благослову Господа Бога твојега којим те је даривао.

16:18 Судије и управитеље постави себи по свијем мјестима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право.

16:19 Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона; јер поклон зашљепљује очи мудрима и изврће ријечи праведнима.

16:20 Сасвијем иди за правдом, да би био жив и наслиједио земљу коју ти даје Господ Бог твој.

16:21 Не сади луга ни од каквијех дрвета код олтара Господа Бога својега, који начиниш;

16:22 И не подижи никакога лика; на то мрзи Господ Бог твој.

17:1 Не приноси Господу Богу својему ни вола ни јагњета ни јарета на ком има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим.

17:2 Ако се нађе код тебе у којем од мјеста твојих, која ти да Господ Бог твој, човјек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завјет његов,

17:3 И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или мјесецу или чему год из војске небеске, што нијесам заповиједио,

17:4 И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу,

17:5 Изведи онога човјека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човјека онога или жену, и заспи их камењем да погину.

17:6 На свједочанство два или три човјека да се погуби онај кога ваља погубити; али на свједочанство једнога човјека да се не погуби.

17:7 Свједоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе.

17:8 Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твојем мјесту, тада устани и иди у мјесто које изабере Господ Бог твој;

17:9 И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити.

17:10 И учини онако како ти кажу у мјесту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвијем онако како те науче.

17:11 По закону којему те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не отступи од онога што ти кажу ни надесно ни налијево.

17:12 Ако ли би се ко упро те не би хтио послушати свештеника који ондје стоји те служи Господу Богу твојему, или судије, таки човјек да се погуби; и извади зло из Израиља,

17:13 Да сав народ чује и боји се, и у напредак да не ради упорно.

17:14 Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, и населиш се у њој , ако речеш: да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене,

17:15 Само онога постави себи за цара, којега изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човјека туђина, који није брат твој.

17:16 Али да не држи много коња, и да не враћа народа у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: не враћајте се више овијем путем.

17:17 И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много.

17:18 А кад сједе на пријесто царства својега, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита;

17:19 И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога својега, држати све ријечи овога закона и ове уредбе, и творити их;

17:20 Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би отступило од ове заповијести ни надесно ни налијево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу.

Лк 9:42–62

42 А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

44 Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

45 А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

47 А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

48 И рече им: који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49 А Јован одговарајући рече: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50 И рече му Исус: не браните; јер ко није против вас с вама је.

51 А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

52 И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

53 И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

54 А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

55 А он окренувши се запријети им и рече: не знате каквога сте ви духа;

56 Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57 А кад иђаху путем рече му неко: Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш.

58 И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

59 А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

60 А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61 А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

62 А Исус рече му: ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Пс 43:1–5

1 Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме.

2 Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

3 Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје.

4 Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој!

5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.