Дан 104 од 365
5 Мој 28:25–68, Лк 12:1–31, Приче 24:1–9
Стари завет
25 Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једнијем ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путова бјежати од њих, и потуцаћеш се по свијем царствима на земљи.
26 И мртво тијело твоје биће храна свијем птицама небеским и звијерју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.
27 Удариће те Господ приштевима Мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцијелити.
28 Удариће те Господ лудилом и шљепотом и бјеснилом.
29 И пипаћеш у подне, као што пипа слијепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путовима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти поможе.
30 Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш сједети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.
31 Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твојему, и неће бити никога да ти поможе.
32 Синови твоји и кћери твоје даће се другому народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.
33 Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, којега не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.
34 И полудјећеш од онога што ћеш гледати својим очима.
35 Удариће те Господ приштем злим у кољенима и на голијенима, да се нећеш моћи исцијелити, од стопала ноге твоје до тјемена.
36 Одвешће Господ тебе и цара твојега, којега поставиш над собом, у народ којега нијеси знао ти ни стари твоји, и ондје ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.
37 И бићеш чудо и прича и потсмијех свијем народима, у које те одведе Господ.
38 Много ћеш сјемена изнети у поље, а мало ћеш сабрати, јер ће га изјести скакавци.
39 Винограде ћеш садити и радићеш их, а нећеш пити вина нити ћеш их брати, јер ће изести црви.
40 Имаћеш маслина по свијем крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.
41 Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.
42 Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.
43 Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доље веома ниско.
44 Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.
45 И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истријебиш, јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега и држао заповијести његове и уредбе његове, које ти је заповиједио.
46 И оне ће бити знак и чудо на теби и на сјемену твојему довијека.
47 Јер нијеси служио Богу својему радосна и весела срца у сваком обиљу.
48 И служићеш непријатељу својему, којега ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.
49 Подигнуће на тебе Господ народ из далека, с краја земље, који ће долетјети као орао, народ, којему језика нећеш разумјети.
50 Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дјетета жалити.
51 И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истријебиш; и неће ти оставити ништа, ни жита ни вина ни уља, ни плода говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.
52 И стегнуће те по свијем мјестима твојим, докле не попадају зидови твоји високо и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свијем мјестима твојим, по свој земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој;
53 Те ћеш у тјескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.
54 Човјек који је био мек и врло њежан међу вама прозлиће се према брату својему и према милој жени својој и према осталијем синовима, који му остану,
55 Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тјескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свијем мјестима твојим.
56 Жена која је била мека и врло њежна међу вама, која од мекоте и њежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према миломе мужу свом и према сину свом и према кћери својој,
57 И постељици, која изиде између ногу њезинијех, и дјеци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици свакој од невоље и од тјескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свијем мјестима твојим.
58 Ако не уздржиш и не уствориш све ријечи овога закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славнога и страшнога имена Господа Бога својега,
59 Пустиће Господ на тебе и на сјеме твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге.
60 И обратиће на тебе све поморе Мисирске, од којих си се плашио, и прилијепиће се за тебе.
61 И све болести и сва зла, која нијесу записана у књизи овога закона, пустиће Господ на тебе, докле се не истријебиш.
62 И остаће вас мало, а пређе вас бијаше много као звијезда небеских; јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега.
63 И као што вам се Господ радовао добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наслиједите.
64 И расијаће те Господ по свима народима с једнога краја земље до другога, и ондје ћеш служити другим боговима, којих нијеси знао ти ни оци твоји, дрвету и камену.
65 Али у онијем народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати ондје срце плашљиво, очи ишчиљеле и душу изнемоглу.
66 И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.
67 Јутром ћеш говорити: камо да је вече! а вечером ћеш говорити: камо да је јутро! од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својима.
68 И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: нећеш га више видјети. И ондје ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.
Нови завет
1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.
2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3 Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.
4 Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.
5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте.
6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;
9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10 И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа неће му се опростити.
11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12 Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13 Рече му пак неки из народа: учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.
14 А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15 А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.
16 Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.
17 И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.
18 И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19 И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20 А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?
21 Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.
22 А ученицима својијем рече: зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући:
23 Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.
24 Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25 А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?
26 А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?
27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, акамоли вас, маловјерни!
29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30 Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.
31 Него иштите царства Божијега, и ово ће вам се све додати.
Мудрост
1 Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
5 Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
6 Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.