Дан 105 од 365

5 Мој 29:1–30:20

29:1 Ово су ријечи завјета који заповиједи Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевијем у земљи Моавској, осим завјета који је учинио с њима на Хориву.

29:2 И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: видјели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи Мисирској Фараону и свијем слугама његовијем и свој земљи његовој,

29:3 Кушања велика, која видјеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.

29:4 Али вам не даде Господ срца, да разумијете, ни очију, да видите, и ушију да чујете до овога дана.

29:5 И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојима.

29:6 Хљеба не једосте, ни писте вина и силовита пића, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.

29:7 И кад дођосте на ово мјесто, изиде Сион цар Есевонски и Ог цар Васански пред нас у бој; и побисмо их.

29:8 И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у нашљедство племену Рувимову и племену Гадову и половини племена Манасијина.

29:9 Зато држите ријечи овога завјета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.

29:10 Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старјешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,

29:11 Дјеца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем околу, и онај који ти дрва сијече, и онај који ти воду носи.

29:12 Да пристанеш на завјет Господа Бога својега и на клетву његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,

29:13 Да те данас постави себи за народ и да ти он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.

29:14 И не с вама самима чиним овај завјет и ову клетву;

29:15 Него са сваким који данас стоји овдје с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овдје с нама.

29:16 Јер ви знате како смо живјели у земљи Мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.

29:17 И видјели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.

29:18 Нека не буде међу вама човјека ни жене ни породице ни племена, којему би се срце одвратило данас од Господа Бога нашега да иде да служи боговима онијех народа; нека не буде међу вама коријена на ком би растао отров или пелен.

29:19 И чувши ријечи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: бићу миран ако узидем за онијем што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.

29:20 Неће Господ опростити такоме, него ће се онда распалити гњев Господњи и ревност његова на такога човјека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истријебиће Господ име његово под небом.

29:21 И одлучиће га Господ на зло од свијех племена Израиљевијех по свијем клетвама завјета написанога у књизи овога закона.

29:22 Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,

29:23 Земљу ову опаљену сумпором и сољу, гдје се не сије нити што ниче нити на њој расте кака биљка, као гдје је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затр Господ у гњеву својему и у јарости својој,

29:24 Говориће сви народи: зашто учини ово Господ од ове земље? каква је то жестина великога гњева?

29:25 И одговараће се: јер одуставише завјет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље Мисирске.

29:26 Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.

29:27 Зато се Господ разгњеви на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.

29:28 И истријеби их Господ Бог из земље њихове у гњеву и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.

29:29 Што је тајно оно је Господа Бога нашега, а јавно је наше и синова наших довијека, да бисмо извршивали све ријечи овога закона.

30:1 А кад дође на тебе све ово, благослов и клетва коју изнесох преда те, ако их се опоменеш у срцу свом, гдје би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој,

30:2 И обратиш се ка Господу Богу својему и послушаш глас његов у свему што ти ја заповиједам данас, ти и синови твоји, из свега срца својега и из све душе своје,

30:3 Тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свијех народа, по којима те буде расијао Господ Бог твој.

30:4 Ако би ко твој и на крај свијета загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети.

30:5 И одвешће те опет Господ Бог твој у земљу коју бијаху наслиједили оци твоји, и наслиједићеш је. и учиниће ти добро и умножиће те већма него оце твоје.

30:6 И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце сјемена твојега, да би љубио Господа Бога својега из свега срца својега и из све душе своје, да будеш жив.

30:7 А све клетве ове обратиће Господ Бог твој на непријатеље твоје и на ненавидинике твоје, који су те гонили.

30:8 А ти кад се обратиш и станеш слушати глас Господа Бога својега и творити све заповијести његове, које ти ја данас заповиједам,

30:9 Даће ти Господ Бог твој срећу у сваком дјелу руку твојих, у плоду утробе твоје, у плоду стоке твоје, у плоду земље твоје; јер ће ти се Господ Бог твој опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим,

30:10 Ако узаслушаш глас Господа Бога својега држећи све заповијести његове и уредбе његове, написане у књизи овога закона; кад се обратиш ка Господу Богу својему свим срцем својим и свом душом својом.

30:11 Јер заповијест коју ти ја заповиједам данас нити је високо ни далеко од тебе.

30:12 Није на небу, да речеш: ко ће нам се попети на небо да нам је скине и каже нам је, да бисмо је творили?

30:13 Нити је преко мора, да речеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили?

30:14 Него ти је врло близу ова ријеч, у устима твојима и у срцу твојем, да би је творио.

30:15 Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло.

30:16 Јер ти заповиједам данас да љубиш Господа Бога својега ходећи путовима његовијем и држећи заповијести његове и уредбе његове и законе његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наслиједиш.

30:17 Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш,

30:18 Јављам вам данас да ћете заиста пропасти, нити ћете продуљити дана својих на земљи, у коју идеш преко Јордана да је наслиједиш.

30:19 Свједочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и сјеме твоје,

30:20 Љубећи Господа Бога својега, слушајући глас његов и држећи се њега; јер је он живот твој и дуљина дана твојих; да би наставао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.

Лк 12:32–59

32 Не бој се мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

33 Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује нити мољац једе.

34 Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

36 И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

37 Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

40 И ви дакле будите готови: јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

41 А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

42 А Господ рече: ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43 Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

44 Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

45 Ако ли рече слуга у срцу својему: неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

46 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

47 А онај слуга који зна вољу господара својега, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

48 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52 Јер ће отселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

54 А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

55 И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

56 Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати, а времена овога како не познајете?

57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

58 Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.

Пс 46:1–11

1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

4 Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.

5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.